Прочитај ми чланак
Портпарол украјинског Савета за националну безбедност објавио је пола сата пре обарања малезијског авиона „да су се терористи на истоку Украјине домогли модерног ПВО система којим ће гађати цивилне авионе“. И пола сата касније „боинг 777“ је пао…
Трагедија малезијског „боинга 777“ повлачи безброј дилема и барем два основна питања: војно-техничко и политичко-пропагандно. Ако је авион летео и оборен на висини од преко 10.000 метара, онда је оборен ракетом земља-ваздух, каквом проруски побуњеници на истоку Украјине не располажу, барем не исправним ракетним ПВО системом тог типа.
Наравно, Кијев је одмах пожурио да саопшти како је „боинг 777“ оборен системом „бук“, којег устаници немају, а што би требало да значи да су авион оборили припадници руске ПВО.
О АУТОРУМирослав Лазански је започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“.
Данас ради у „Политици“. Извештавао из Сирије и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији…
Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије.
Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој “Таутог”, летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона “Џон Ф. Кенеди” и летео на Миг-29. Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније…
Имао је редовну колумну у грчком листу “Катимерини”, јапанском “Секуритариан” и “Тхе Диамонд Wееклy”. Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала.
Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.
Како је авион пао неких 60 км од руске границе, то би опет требало да значи да су руски војници са ракетним системом „бук“ ушли на територију Украјине и оборили путнички авион у којем је било и британских и америчких држављана. За нову фазу медијске и политичке сатанизације Русије дивна подлога и одлична прича.
Малезијски авион се нашао у ваздушном простору који је пре неколико дана Кијев, управо због борби, затворио за цивилне летове, истина не и за летове изнад 8.000 метара.
Руски радарски систем у оквиру ПВО уочава све авионе на тим висинама, посебно путничке који лете цивилним коридорима, а који се уосталом и редовно пријављују руској контроли летења.
Значи да је руска контрола летења знала да је реч о малезијском цивилном, путничком, авиону.
Било чија посада на ракетном систему „бук“, да ли руска или украјинска, на свом је осматрачко-аквизицијском радару могла да уочи радарски одраз путничког „боинга 777“, који компјутер не може да помеша са радарским одразом војно-транспортног „антонова“ или „иљушина“, па да се касније каже да је реч о трагичној грешци.
Ту су и подаци о брзинама војних транспортних и цивилних путничких авиона. Јер, на систему „бук“ не раде аматери.
Осим тога, авион је наводно био на висини изнад 10.000 метара шездесетак километара од руске границе, што значи, да је случајно био војни транспортни апарат, да се није спремао ни за слетање ни за бацање падобранаца.
Посада на систему „бук“ је све то видела, знала и била је свесна да је реч о цивилном, путничком авиону. Ако је уопште реч о систему ПВО „бук“ како тврди Кијев?
Чији је портпарол Савета за националну безбедност објавио, пола сата пре обарања малезијског авиона, „да су се терористи на истоку Украјине домогли модерног ПВО система којим ће гађати цивилне авионе“. И пола сата касније „боинг 777“ је пао…
Украјинска војска располаже у источним деловима земље системом „бук“, неколико тих система с украјинским посадама било је дато Грузији у предвечерје руско-грузијског рата у августу 2008. године.
Тим системом оборен је тада и један руски стратешки бомбардер, што значи да Украјинци имају солидно знање у руковању тим средством.
Политички и пропагандно рушење малезијског авиона одговара Кијеву, не одговара Москви.
Кијев може сада да користи ту трагедију да би себи прибавио статус жртве, а то је у сваком грађанском рату најисплативији статус. Да би се добио тај статус нису важни животи недужних путника.
Русији ни у једној комбинацији рушење цивилног авиона не одговара, посебно не сада када је успела да донекле одвоји ЕУ од САД по питању санкција због ситуације у Украјини. Ту је и питање: како баш сада да се догоди ова трегедија?
Теорија завере, рећи ће једни. Случајност, рећи ће други. Историја је препуна спонтаних догађаја, који су били помно планирани.
Како је почетком осамдесетих година оборен јужнокорејски авион код Сахалина, на лету из Енкориџа за Сеул и како је то у његовој радарској сенци летео амерички шпијунски ЕЦ-130? Корејци су после рекли да нису знали за ЕЦ-130.
Данас постоје прецизни сателитски снимци, да видимо шта ће они да кажу.
(Политика)
