Прочитај ми чланакНедавно је завршена јавна расправа о докменту Нацрт Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године. Као неко ко се професионално бави различитим сегментима енергетике од техничког до политичког аспекта, активно сам узео учешће на начин да сам у прописаној форми приложио примедбе, мишљења и предлоге. Међутим, због велике важности теме имам потребу да се и на овај начин јавно обратим како бих покушао да допрем и до оног дела становништва које није из наше струке, али које би морало да буде итекако упознато са садржајем стратешких докумената јер они трасирају пут којим ће се држава кретати у наредних неколико деценија. Поготово је важно да грађани буду упознати са плановима у енергетском сектору имајући у виду да се ту преламају многи геополитички утицаји који се имају у нашој земљи, па чак и питање експлоатације литијума које је постало врло битно политичко питање, наводи колумниста др Инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета
Оно што ми је прво упало у очи када сам читао предложени нацрт стратегије је то да је у делу у којем се приказују енергетски потенцијали са којима као друштво и држава располажемо није уврштен део лигнита који се налази на територији АП Косово и Метохија. У актуелној стратегији која је донешена 2015. године постоје јасно изражене бројке о резервама угља на КиМ, тако да је питање за креаторе овог документа због чега је то изостављено. Морам да нагласим да је енергетска стратегија документ који није само интерни већ као такав иде и у Енергетску заједницу чији смо ми оснивач и генерално има међународни карактер. Испада да је разлог тај што је Вучићев режим прихватио тзв. „Европски план за Косово“ и онда не смеју у званичним документима да исказују било какве државне претензије ка нашој јужној покрајини.
Друга ствар на коју сам скренуо пажњу ауторима је обим и формат предложеног документа. Наиме, иако је рађен у стандардној форми која се и подразумева за овај тип докумената , плашим се да доносиоци одлука поново неће бити у стању да га прочитају и разумеју. Ово темељим на бази тога што је председник Србије јавно критиковао ауторе претходне стратегије и објашњавао како је у докементу нешто филозофирано на преко сто страна.
Чак је због те његове критике држава званично ангажовала приватну компанију из Норвешке (Рyстад Енергy) која је по тврдњи Александра Вучића читаву причу око српске енергетике свела на две- три стране А4 формата. Предложени нацрт има преко 100 страна и као такав је у форми који властодршци не воле или нису у стању да прочитају, тако да постоји опасност да поново буду ангажовани неки страни консултанти да предсднику и министрима укратко препричају и сведу на њима разумњив језик.
Оно што ми је такође упало у очи јесу пројекције за будућу потрошњу електричне енергије у Србији. Према ауторима стратегије горња граница потрошње струје је за око 25% више него што је то случај у овом тренутку. То је отприлике оквир у којем се крећу пројекције за све државе наше величине, структуре и снаге економије. Међутим, месецима у назад већина носилаца власти, на челу са Александром Вучићем јавно тврде да ће се у периоду обухваћеном стратегијом у Србији трошити чак 4 пута више електричне енергије неголи што је то данас случај.
Поставља се питање да ли су можда аутори направили грубу грешку у процени или нас пак власт свесно обмањује како би прогурали неки свој пројекат. Али било како било, важно је јасно утврдити колико ћемо електричне енергије стварно трошити у наредном периоду, јер управо од квалитета те процене зависе и све друге анализе и планови.
И ко начно долазимо до кључног дела нове Стратегије, због којег је она у суштини и прављена на овај начин. Реч је о увођењу теме нуклеарне енергије и претпоставки да би се на тај начин могла решити базна производња струје. Аутори наводе како би се у Србији прва нуклеарка могла прикључити на мрежу пре 2040. године. Иначе, то је податак који је први у јавност изнео Вучић током недавног боравка у Француској где је договарана сарадња са ЕДФ управо на тему нуклеарне енергетике.
Дакле, сасвим је извесно да су аутори Стратегије наручено и у сврху дневне политике написали одељак о перспективама нуклеарне енергије у Србији. Да је другачије сасвим сигурно никоме при чистој свести и здравој памети не би пало на памет да пишу такву глупост да држава која нема искуства са нуклеаркама може за мање од 15 година да има такав сложени техничко-технолошки објекат у оперативној функцији. Примера ради, Румунија и Бугарска које овај тип објеката имају већ деценијама нису у стању да изграде нова постројења иако покушавају већ јако дуго.
Такође, Словенија која спада у ред политички и економски врло стабилних држава са постојећом нуклеарком која је у погону пола века, већ неколико година води јавну расправу о потреби и могућности за изградњу нуклеарне електране „Кршко 2″ и по њиховим оптимистичним проценама ако би сада кренули у реализацију тај објекат би могао да буде у оперативној употреби негде око 2045. године. Чак ни прича око малих модуларних нуклеарних електрана не пије воду јер је 2030. година неки оквир када би та технологија могла да изађе из експерименталне фазе.
Тек од тада ће се мерити комерцијални потенцијал. Додуше, стратешки партнер којег је Вучић сам одабрао, француски ЕДФ је недавно јавно саопштио да ставља тачку на развој једног типа малог модуларног реактора на којем су радили доста дуго и да започињу рад на другачијем моделу. Што значи да су Французи већ претрпели велики финансијски губитак, а да уједно губе корак са конкуренцијом. Тако да није искуључено да Емануел Макрон долази у посету Србији како би обезбедио ангажман за ЕДФ којим би се они вадили из губитака које су претрпели.
Све у свему, са пуном одговорношћу радног искуства и научне титуле коју имам, могу рећи да је Нацрт стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године један крање аматерски урађен документ. Разлог за то видим у великом притиску дневне политике којем аутори очигледно нису одолели, што их свакако чини саучесницима у свим последицама које ће се имати у будућности.
Да постоји Народна скупштина позвао бих посланике да предложени текст одбаце у целости, а пошто то није случај једино коме могу да се обратим су грађани Србије који су већ у протестима због литијума. Списку разлога за протесте треба додати насилни покушај власти да на мала врата уведе нуклеарну енергију у Србију чиме нас доводе у опасност потпуног губитка било какве могућности политичке незавинсости и државног суверенитета.
Степен технолошке зависности од испоручиоца опреме за изградњу нуклеарне електране би био толики да бисмо буквално били у потчињеном положају, а што је реако бих и циљ. У прилог томе бих дао кратку рачуницу. Ако би узели реактор снаге један гигават базиран на француској технологији, то би нас коштало минимум 15 милијарди евра. Тај новац бисмо морали да позајмимо од некога ко је повезан са Француском, тако да бисмо одмах ушли у замку дугова.
Након изградње објекта гориво, резервне делове и одржавање би наредних најмање 60 година морали да узимамо од тога ко нам је иницијално испоручио технологију. Речју, оно што се покрене сада ће нам одређивати начин функционисања друштва и државе најмање до краја овог века. Зато је страшно да такве одлуке прођу мимо радара јавности и мимо могућности да људи реагују.
