Прочитај ми чланакЦЕТИЊЕ - Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је да је на делу промена идентитета Црне Горе, односно најстрашнија издаја истинске Црне Горе у свим областима.
Фото: Српскa Православнa Црквa
„Референдум у Црној Гори је био једна фаза, односно један од сегмената процеса цепања Југославије. Треба рећи и следеће – да су се Црногорци, који желе своју независну државу, вратили Црној Гори краља Николе онда – капа доле. Али, они нису то урадили. Они су начинили издају. Они су једноставно најгоре издајице Црне Горе у њеној историји, од времена Бодина Војислављевића до наших времена. На делу је најстрашнија издаја Црне Горе у свим областима њеног живота, и што се тиче културе, језика, па и Цркве“, казао је митрополит Амфилохије у интервјуу „Недељнику“.
Према његовим речима, да је обновљена Црна Гора каква је била до 1918. године – онда нека буде тако.
„Јер, један део Црногораца је заиста био незадовољан 1918. године и то јесте тачно. Али, то је била династичка борба, а не питање јединства народа и државе. Краљ Никола је хтео да његови синови буду његови наследници и сва прича је у томе. Није постављано ни национално, ни духовно, ни црквено питање. Као што ми је рекао један од „главних“ у Црној Гори – „Ми смо створили оквир наше независне Црне Горе, а сад треба да га испунимо садржајем“. То је сад борба за идентитет. Једна држава, која се поноси својим хиљадугодишњим постојањем, сада ствара идентитет. То је најстрашнија издаја Црне Горе – истинске, праве Црне Горе. Нека им је са срећом“, навео је митрополит Амфилохије.
Он је казао актуелни режим је жртвовао Црну Гору за своју власт.
„И до те мере иде тај стид и срам Црне Горе да они ударају санкције Русији. То је мера тог безумља и одрицања од Црне Горе и њеног достојанства, њеног образа и њене части. Црна Гора никад није била ропскија него што је данас. Свака част ономе ко то прогласи за независност“, поручио је митрополит Амфилохије.
Према његовим речима, Црна Гора без ћивота Светог Петра Цетињског, без ћивота Светог Василија Острошког и без Цркве, која их је родила, представља карикатуру државе.
