Првог јула се навршава две године од како је Хрватска и званично постала 28. чланица Европске уније. Упркос високим надама, млади грађани Хрватске бенефите тог чланства још увек нису осетили. Бар не у мери у којој су, можда и превише оптимистички, очекивали.

Фото: АФП

Ана Јурчић, 28-годишња девојка из Сплита, каже да се живот младих у Хрватској, упркос великим очекивањима, није нарочито променио.

– Јако тешко долазимо до запослења, што је дефинитивно највећи проблем. Примера ради, ја сам завршила психологију на Филозофском факултету у Сплиту, а радим у кафићу. Диплому сам добила пре пет година, али посао у струци не могу да пронађем – каже Јурчићева.

Слично мишљење има још једна Сплићанка, Аника Јурић.

– Млади у Сплиту тешко долазе до посла, па се сви сналазимо како знамо и умемо. Када дође лето и туристичка сезона, некако и нађемо посао, али је зима буквално мртав период, и онда смо у ситуацији „дај шта даш“. Једино што мене као девојку неизмерно радује јесте јефтинија цена одеће него раније, нарочито у великим тржним центрима – каже 25-годишња Аника.

Њихов сународник из Загреба, студент архитектуре Марко Перишић, каже да је једна од предности, кад сте становник земље чланице ЕУ, лакше путовање у иностранство, али и шанса за образовањем у Европи.

– Са пасошем ЕУ су вам сва врата отворена, што раније и није био случај. Ту разлику сам и лично осетио, пошто волим да путујем. Сада ми за многе дестинације не треба виза, што ми у многоме олакшава путовање. Такође, видим по бруцошима на мом факултету да надолазеће генерације студената имају могућност јефтиног усавршавања у ЕУ, што рецимо ја на почетку својих студија нисам имао. Ипак, оно најбитније побољшање, у висини плата, још се не осећа. Малтене је слично као и пре, али ваљда за неки напредак треба мало више времена, те се надамо бољој будућности – каже млади Загрепчанин.

(24сата)

Ознаке: ЕУ, Срби, Србија, Хрвати, Хрватска