Недавно је најављен неформални лоби НАТО пропагандиста и „мисионара“ у Србији који су окупљени око НВО, Атлантског савета за Србију, разних политичких партија који шире кампању да се медијски забрани јавна критика НАТО и њена политка не само према Србији него и као војног и политичког савеза јер је највећи део грађана и српског народа у Србији је против укључивања Србије у НАТО .
Истина је да Србија већ дуже од деценију има веома добре односе са НАТО дипломатијом, не само због мисије КФОР-а на Косову и Метохији већ и због пута Србије ка ЕУ. НАТО је степеница који прво мора се пређе и да се положи тест правоверности на путу ка ЕУ, и да се Србија што више дистанцира од Русије и политичког Истока. На овом пројекту поред НВО раде и политичке партије опозиције (у већини) али и структуре власти у Србији. Србија је војно неутрална али се политички „корак по корак“ ипак удаљава од своје неутралности. Председник Србије Александар Вучић каже:
„Не треба да дозволимо да нас у одлукама воде емоције, али разумем зашто наш народ има негативне емоције према НАТО-у. Емоције не треба потцењивати, оне су важан фактор, али мислим да је наша војна неутралност рационална порука“.
Председник Србије још истиче, да што се тиче присталица уласка Србије у НАТО, да нико не би требало да упути ружну реч онима који мисле другачије. Овде се не поставља питање ружних речи већ вођење све шире кампање за НАТО политику у Србији и за олако прелажење преко злочина и агресије НАТО на Србију чије последице ћемо осећати деценијама без правних и материјалних последица.
НАТО и ЕУ-промена свести српског народа?
Као и у случају геј стратегије у Србији, која је на мала врата добила пун легигитимтет, тако се и НАТО доктрина путем „меке моћи” одомаћује у Србији и омекшава војно неутралну Србију. Тако се противници НАТО-а у Србији дефинишу и као екстремисти, националисти, русофили који раде на штету будућности Србије.
Са друге стране активни поборници НАТО-а у Србији јачају србофобију и русофобију; и као што ЕУ, по схватању власти нема алтернативе, тако јача НАТО доктрина као државна нужност и као национална потреба . Када НАТО буде одговарао за злочине над Србијом 1999 године и заштитио Србе на Косову и Метохији од погрома и притиска албанских терориста, а за то су добили мандат може се отворити прича о добрим намерам НАТО-а према Србији.
НАТО је заједно са ОВК окупирао Косово и Метохију и спречава повратак Срба као и права Србије на Косову и Метохији и већи део НАТО савеза признаје независност Косова. НАТО преко моћних политика пре свега САД, Велике Британије, Немачке али и Француске заступа политику да Србија нема права нити својих националних интереса на Косову и Метохији – политику „свршеног чина“. Док се то не промени НАТО је окупатор Косова и Метохије као дела Србије. Ако рационално сагледамо ширење НАТО политике у Србији без отпора и аргумената, онда је реч о самопорицање интереса Србије на Косову и Метохији и оправдава се НАТО агресија над Србијом .То НАТО алинаса жели у Србији.
Сада се још додатно ради и на формирању НАТО „свести“ у Србији као део глобалне стратегије промене националне свести српског народа да у име будућности забораве или потисну прошлост добровољно прихватајући кривицу и ослобађање одговорности НАТО за почињене злочине над Србијом у име “хуманитарне интервенције“
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!







