У Србији, у 240 градова и општина, већ готово три месеца трају протести подршке студентима четири универзитета, који очекују да власт испуни њихове захтеве. Услед блокаде факултета и једног броја средњих школа, као и бојкота продавница, ситуација у држави је крајње нестабилна, што према мишљењу појединих стручњака може довести у питање опстанак мегаломанског пројекта ЕXPО, чије је заустављање тражио део опозиције.
Иако је изградња објеката за ЕXPО увелико у току, јавност интригира зашто се организатори пројекта нису појавили у Србији 31. јануара, како је било најављено, и може ли се једна оваква међународна изложба одржати у земљи у којој је друштвено-политичка криза достигла тачку кључања.
“Та теоретска могућност постоји. Уколико би се ова власт, којој је толико стало до ЕXPО одлучила да је откаже, Вучић би то доживео теже него да му цела Влада поднесе оставку или руководство СНС-а. ЕXPО је једноставно његово фараонско чедо, а до изложбе има још времена. Остаје нам да се надамо да ће се ова политичка и друштвена криза решити у догледно време, а онда би ЕXPО могао да буде угрожен на други начин, не због студентских протеста и нереда на улицама, већ због мега корупције која се иза ЕXPА скрива”, објашњава Бошко Јакшић, спољнополитички аналитичар.
Корупција у стотинама милиона
Приоритет ове власти је Национални стадион, док пола државе нема канализацију, наглашава Јакшић.
“То је очигледно зацртано јер је пре свега извор мега корупције. То је с једне стране покретачки мотив власти, а са друге се управо против те корупције боре студенти и грађани. Ако се истражује корупција због реконструкције надстрешнице где су у питању десетине милиона евра, у оквиру ЕXPО би се дошло до стотина милиона евра, које ће завршити као мито. То је разлог зашто се Вучић тако грчевито бори, јер он не зна докле може да се стигне. Његови домети су да хапси печењара, али не и људе који су много виши у хијерархији”, каже Јакшић.
Проблем је, међутим, што међународна заједница не реагује у појединим случајевима онако како се од ње очекује и како би требало.
“На нивоу теорије можемо да се подсетимо случаја Светског првенства у фудбалу у Катару. Тада је ЕУ издала саопштење у којем су рекли да треба бојкотовати СП у Катару јер та држава не води рачуна о радницима, који раде на градилиштима и да они гину као мушице. Та осуда ЕУ није међутим наишла на неку плебисцитарну подршку широких кругова у свету. Бојкот није успео и првенство је одржано. Мала паралела је што у Србији још не гину радници, али људи под надстрешницама губе живот”, каже за Нова.рс Миша Бркић, економски новинар.
Организација која приређује ЕXPО, могла би, каже он, да донесе одлуку да откаже изложбу због нестабилне политичке ситуације.
Безбедносни услови нису за одржавање изложбе
“То само уколико би проценили да Србија неће бити у стању да заврши објекте на време, а и ако их заврши, безбедносни услови неће бити погодни за међународну изложбу. Тако би се одлучили да пројекат дају некој другој земљи која има сајамске објекте за одржавање манифестације. То да ли ЕXПО може да се одржи, процениће онај ко га организује”.
Иначе, делегација тог форума је, истиче он, требало да дође до 31. јануара у Србију, да обиђу објекте и кажу нам докле смо стигли.
“Нису дошли, него им је Србија послала папире у којима стоји како ће се шта одвијати, са све ценама. Имају одобрење да објаве ходограм, али не и финансијски аспект, што значи да је тај део државна тајна, иако се зна да цела организација кошта око 18 милијарди. По ономе што су закључили у јануару кад су добили папире, нема назнака да размишљају да откажу, али државни извештај вероватно све приказује идеалним. Постоји та корупционашка страна приче која би овај пројекат могла да уруши, али само ако би се умешао неко са стране, тачније европски судови, јер домаћи немају толики капацитет и углед да би могли да наговоре организаторе да се тиме позабаве”, објашњава Бркић.
Пројекат је почео и нема стајања
“Не може директно да се утиче на отказивање ЕXPА. Једино ако би се до тада променило политичко руководство, јер нико не би мењао тај пројекат. Није то питање персоналних преференција и државне користи, већ обавеза које држава преузима на себе, а које је добила да уради. Нема ту више размишљања да ли нам се свиђа или не. То је суверена обавеза државе, као што нас је Јосип Броз задужио у седамдесетим годинама прошлог века, па и даље отплаћујемо тај дуг. Е ово је нешто што је започето и више се не преиспитује. Можемо да дискутујемо о изградњи нуклеарке или копању литијума, јер то још није стартовало, али ово је већ одмакло и не верујем да га ико може зауставити”, сматра Иван Николић, економиста.
Наиме, новинарка продукцијске куће Мрежа Маја Дивац, тврди да би требало зауставити пројекат ЕXPО, тако што би народни посланици из редова опозиције упутили иницијативу за заустављање тог пројекта Бироу у Паризу, уз детаљно образложење зашто се то тражи. Она је додала да би и хиљаде грађана могло да пошаље припремљен текст са истим захтевом.
Копредседник Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић рекао је да треба писати организаторима ЕXPО изложбе, да би се зауставио штетан пројекат.
А иницијативу би подржао и Здравко Понош, председник странке Србија центар.
„Мислим да је обустављање пројекта ЕXPО од националног значаја, зато што је то пљачкашка платформа какву овај век још није видео и која мора да се размонтира што пре. Свака иницијатива која може да доведе до обустављања тог пројекта је нешто што подржавам“, рекао је Понош.







