Прочитај ми чланак
Први пут на сасвим лична питања у Недељнику је одговарао политичар који је изградио ореол непосреднох и народског човека. Али, га оваквог нисте прочитали. На Прустова питања из главе, непосредно и директно, одговара министар спољних послова Србије и лидер СПС Ивица Дачић.
Тако на питање о личној представи о савршеној срећи, Дачић каже да је “савршенство добро само као циљ, као нешто чему се тежи, а не као неко стално стање”.
А најсрећнији је био када…
Где сте и када били најсрећнији?
Пробајте да постанете премијер, па ћете да видите. Шалим се, углавном верујем да свако размишљање о прошлости, па и о томе када си био најсрећнији, човеку одузима време које би требало да посвети размишљању о будућности. Дакле, за мене је право питање, не када сам био, него, када ћу бити, најсрећнији.
– Достићи савршенство значи крај, тада више немаш шта да радиш, шта да мењаш. Самим тим, каква би то срећа била када би била савршена? Када више не би имао о чему да сањаш и ка чему да идеш? Ужасно досадно то звучи, тако да остајем при оној не-савршеној срећи, у којој тежим њеном савршенству, а надам се да га никад нећу достићи – каже министар спољних послова и признаје да још увек има “још увек много страхова и да су и данас они сасвим реални”.
– Имам јако много страхова и данас су они сасвим реални, тако да се највише плашим да ће ми живот проћи у страху од њих. Зато и стално нешто радим, чак и измишљам нове послове, само да о томе не бих размишљао. И углавном сам их потиснуо и заборавио. Радећи – открива Дачић и шаљиво одговара на питање с којом се историјском личношћу идентификује.
– Славица Ђукић Дејановић, моја партијска другарица, постала је директор болнице “Лаза Лазаревић” и чврсто сам убеђен да би ме, када бих сад рекао да се идентификујем са неком историјском личношћу, љубазно позвала да свратим до ње на кафу. И не би ме више пустила – шаљиво одговара он и додаје да се диви “особама које не одустају” и додаје да не подноси своју особину која га понекад тера да “ипак одустане”.
– Зато никада не одустајем. Због себе и својих могућих слабости – додаје он и каже да је његова највећа екстраваганција то што се родио у Призрену, одрастао у Житорођи и постао премијер.
Министар унутрашњих послова каже да му је омиљено путовање у Кавафијево, у Итаку, али сматра и да то може бити и “свако путовање које нема крај, и којем је само себи пут и циљ”.
Још неки занимљиви одговори
Ако бисте се после смрти вратили на овај свет као особа или као предмет, шта бисте били?
Колико су ми позната досадашња искуства, имао бих само две могућности. Или да будем син Божји, или вампир. Не знам за друге случајеве.
Ко је ваш омиљени фиктивни јунак?
То ћу да сачувам за ону кафицу са Славицом.
Како бисте волели да умрете?
Не бих волео.
Који је ваш мото?
– Мото се ставља на конзерве, не на човека.
На питање шта не воли у свом изгледу, Дачић је одговорио:
– Размишљање о томе тера у разне врсте незадовољстава. Управо зато сам се са својим изгледом одавно помирио, признао све мане, и даље о томе не размишљам. Уосталом, зар нисам већ рекао да је савршенство досадно? Па и оно физичко.
Како је рекао Дачић, љубав његовог живота је његова породица
– И, као и у свим великим љубавима, врло мало времена имам да будем са њима, додао је он.
(Вести)
