Прочитај ми чланакПомињање мале, џепне бомбе је метафорички језик којим ја желим да кажем како прошлост малог народа постоји тек уз идеју о поседовању озбиљног оружја - објашњава за "Блиц" Емир Кустурица део свог говора на прослави Дана Републике Српске.
Изјава која је изазвала салве аплауза на свечаности у Бањалуци, и у Србији и Републици Српској углавном је схваћена као метафора, а као атомска бомба одјекнула је и у БиХ Федерацији и Хрватској. Тамошњи медији протумачили су је као претњу и провокацију.
– Наша невоља је што се данас прошлост уважава само код оних који имају атомску бомбу и код ових малих чија се елита богати безусловно извршавајући наредбе, претварајући се тако у Луциферове шегрте. A ја све чешћем гледам у небо, пошто, како рекох, оно зна, и тихо, да ме нико не чује, говорим: „О, боже, дај и мени једну онако малу згодну бомбицу да је стрпам у џеп и не да је бацим никоме, не дај боже, него треба ми то, да виде док вири из џепа, а ја да се правим луд. Као, није важно. Нека је нек стоји. Не једе хлеба“ – казао је Кустурица на централној прослави Дана РС.
Дан после српски редитељ појашњава да никоме није хтео да прети, само да укаже на положај Срба.
– То је једна маштарија о скретању пажње на нашу тешку позицију и неуважавање свега што нам се у последњих сто година десило, или тачније истина да прошлост не постоји ако је не покрива таква бомба. Наравно, атомска бомба у џепној верзији не постоји, а како написах њега употреба не би била за уништење него за указивање на невоље које нас прате кроз историју. Наравно, све је то метафора. Чак је написано како ми је јасно да онај који би могао да нам да, да би нас испоштовао до минимума – објашњава Кустурица.
Кустурица је у Бањалуци „образложио“ да џепном атомском бомбом жели „да им тако изведем доказ и да уваже наше страдање и зауставим причу којом су, по својим фалсификатима, од једног жртвованог народа направили злочинца“.
На реакцију из БиХ Федерације и Хрватске, Емир Кустурица одговара реченицом коју је у у понедељак рекао у Бањалуци у својој беседи „Зато волим Републику Српску“:
„Усташе и ханџар дивизија испадоше борци против фашизма, а њихови наследници носиоци хуманистичких пројеката, а нас, децу партизана и бораца против нациста, прогласише фашистима“.
