Прочитај ми чланак
Корак на који се на Сабору одлучила СПЦ је започињање дијалога са Ватиканом и Хрватском бискупском конференцијом поводом најављене канонизације надбискупа Алојзија Степинца. Мишљења историчара у Загребу и Београду су различита.
„Моја савест је чиста“, био је рекао Алојзије Степинац. Ипак, биографију најмлађег бискупа на свету – у моменту проглашења у 36. години, не виде сви као чисту.
Храбар пред Титом, не и пред Павелићем. Жртва комунизма и сарадник усташког режима. Између тих квалификација тражи се шта је његов лик и дело.
– Само отварање дијалога са Ватиканом и са Хрватском бискупском конференцијом је значајан домет јер до сада у односима између Српске православне цркве, Пећке патријаршије и Римокатоличке цркве није било случајева да су вођени овакви разговори о одређеним отвореним питањима – каже епископ славонски Јован.
Да мрзи нацизам Степинац је изјавио тридесетих, деценију касније да је Јасеновац хрватска љага. Они који га бране истичу да је више пута писао Павелићу противећи се злочинима. Није, или макар није довољно – одговарају други.
– Писмо Степинца Павелићу је пример ужасног цинизма од 21. јула 1941. године. У писму се залаже за хуманије депортовање жена, деце и мушкараца у логоре, види се да зна за масовно депортовање, само тражи да то буде у хуманијим условима – каже историчар Милан Кољанин.
Иво Банац, такође историчар, подсећа на суђење.
– Што се тиче раздобља НДХ, морате узети у обзир да је он сам на свом суђењу рекао како је било тешко бити лојалан према разним државним установама које су тражиле његову лојалност. Заиста, како је могао бити до краја исправан – рекао је Банац.
Нема слагања ни у његовој улози у покрштавању народа.
– Ја мислим да је Србима у НДХ Степинац заиста желео да олакша ситуацију без илузија да би њихово канонско везивање уз Католичку цркву било нешто трајно – рекао је Банац.
Кољанин сматра да је Степинац своју мисију схватао тако да шизматици, односно Срби православне вере, буду преведени у римокатолике.
– Све се свело на масовно уништење српског односно јеврејског народа и делимично ромског народа – нагласио је Кољанин.
Може ли и како врућ кромпир, како питање Степинца виде теолози, да утиче на односе две цркве и два народа?
– Два народа треба да живе својим животом, да имају дубље интересе него што је питање једног надбискупа за време Другог светског рата – навео је епископ Јован.
Прочитајте још:
„ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“: Читуља за 19.429 деце Срба, Јевреја и Рома, која су страдала у Јасеновцу
БЛАМ: Џихадисти лажу да их је НАТО бомбардовао током рата у БиХ! (ВИДЕО)
Тимови СПЦ и Римокатоличке цркве требало би да истраже све историјске чињенице. Када ће се састати две стране, није познато.
Извор: Блиц
