Прочитај ми чланакМолдавске власти су уочи избора тврдиле да су идентификовале више од стотину младих људи који су наводно обучавани у Русији, Босни и Херцеговини и Србији, за дестабилизацију у земљи, пише Радио слободна Европа (РСЕ).
Већ опробани, НАТО ретардирани спин који је изрежиран у Црној Гори, а често га користи и режим Александра Вучића – није уродио плодом.
Након обраде 30 одсто гласачких листића на председничким изборима који су данас одржани у Молдавији, актуелна прозападна председница Маја Санду освојила је 34 одсто гласова, док је њен главни ривал, бивши тужилац Александар Столианогло, иза којег стоји традиционално проруска Партија социјалиста, освојио 30 процената подршке бирача, наведено је на сајту Централне изборне комисије.
Први резултати указују на то да ће победник на председничким изборима бити познат у другом кругу 3. новембра, пренео је Ројтерс.
Истовремено, на референдуму о чланству у ЕУ, на основу 23 одсто пребројаних гласова, 57 одсто грађана Молдавије изјаснило се да не жели да њихова земља постане чланица Европске уније, док се 42 одсто изјаснило позитивно.
Од распада Совјетског Савеза, Молдавија је гравитирала између прозападних и проруских утицаја, али је током свог мандата Санду убрзала настојања да се земља удаљи од Москве, услед њеног рата у суседној Украјини.
Народ Молдавије ипак не могу тако лако да преваре. Интересантно би било видети резултате референдума о ЕУ у Србији, нарочито ако се узме у обзир чињеницу да је предуслов одрицање од Косова и Метохије.
НАЈНОВИЈИ РЕЗУЛТАТИ:
Резултат референдума у Молдавији, где се јуче гласало о уласку у Европску унију, још увек није неизвестан.
Након што је првобитно објављено да је на основу око трећине пребројаних гласова већина грађана гласала против уласка у ЕУ, јутрос стижу вести да се половина гласача ипак изјаснила „за“.
Наиме, на основу 97,66 одсто пребројаних гласова, на сајту Централне изборне комисије Молдавије је објављено да је 50 одсто Молдаваца гласало „за“ упркос притисцима из Русије, преноси Ројтерс.
РИА Новости објавиле су да је на основу 95,3 одсто пребројаних гласова, 51,8 одсто грађана гласало против уласка у ЕУ, док је 48,2 подржало евроинтеграције.
Међутим, коначан исход изјашњавања још није известан, јер су делимични резултати – који су објављени пре неколико сати – показали да је 57 одсто Молдаваца било неодлучно у вези са приступањем ЕУ.
Аналитичари указују да су гласови из дијаспоре, која је углавном проевропски оријентисана, пребројани на крају што је, како наводе, дало завршни подстрек проевропским тежњама.
Председница Молдавије Маја Санду изјавила је да су се два гласања у недељу суочила са „невиђеним“ нападом споља, након што су прелиминарни резултати показали да председнички избори иду у тесан други круг, а референдум о ЕУ није прошао тако евроентузијастично.
Санду је рекла да постоје „јасни докази“ да су „криминалне групе које раде заједно са страним снагама које су непријатељске према интересима Молдавије, покушавале да откупе 300.000 гласова, што је превара без преседана“.
Према оптужбама молдавских власти, наводно се Русија умешала у изборе, али у Кремљу су категорички одбацили те оптужбе.
Заменик председника Савета федерације Константин Косачов изјавио је поводом избора у Молдавији да се рука Брисела показала као кратка и слаба.
„Ако је при оволико бесрамно мешању Запада у унутрашња питања Mолдавије, резултат ипак супротан од онога што су очекивали, онда изгледа да је грађанима Молдавије фрижидер ближи него телевизор и да им је свакодневни живот важнији од европских бајки“, објавио је Косачов на свом Телеграму.
Избори су били у сенци низа молдавских навода о мешању у изборе лидера опозиционог блока „Победа“ Илана Шора, наводи Ројтерс и додаје да је Шор негирао да је учинио било шта бесправно.
Он је у понедељак објавио да су Молдавци гласали против референдума, додајући „данас вам честитам, изгубили сте битку“, обраћајући се Санду једноставно са Маја.
Што се тиче председничких избора, рано јутрос саопштено је да је Санду, на основу 97,7 одсто пребројаних гласова, добила подршку 41,91 одсто бирача.
Референдум и председнички избори се сматрају, како то наводи Ројтерс, тестом спремности ове нације да задржи блиске везе са Русијом или да започне потенцијално дуготрајан процес придруживања Европској унији.
