Прочитај ми чланакКомпромис по питању Косова могућ је само у директном договору Београда и Приштине, каже за Танјуг бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, али истиче да није оптимиста по том питању.
„Нисам оптимиста по питању Косова и очекујем да ће то питање наставити да оптерећује регион“, рекао је Монтгомери, на питање има ли, према његовом мишљењу, простора за компромисно решење, с обзиром на то да Приштина не прихвата ништа осим независности.
„Моје лично мишљење је да, ако ће бити компромисног решења, онда ће оно бити резултат директног договора између Београда и Приштине“, каже Монтгомери, али указује да за један такав споразум постоје две велике препреке.
Прва препрека је, каже, то што косовски Албанци имају јаку подршку Американаца да се држе става о независности Косова у оквиру постојећих граница.
„Све док САД буду имале тај став, мале су шансе да би иједан политичар, косовски Албанац, преузео политички ризик ’предаје‘ било које територије“, сматра он.
Ако ова препрека уопште може да се преброди, највећа шанса за то је управо сада, у Трамповој ери, јер највише структуре америчких власти уопште не занима овај регион, додаје Монтгомери.
Друга препрека је то што би добар компромис било оно што би многи на обе стране у великој мери сматрали неприхватљивим и чему би се јако противили.
„Мислим да би то било веома тешко и за Србију и за косовске Албанце, али посебно за ове друге“, каже Монтгомери.
Према његовом мишљењу, постоје четири могућа исхода када је реч о Косову.
Први, како каже, јесте продужетак актуелне ситуације, што би на крају било искоришћено као разлог да се блокира пријем Србије у ЕУ.
Други је нормализација односа без директног признања независности Косова са српске стране.
„Очекујем да ће ЕУ тражити од Србије да утиче на Русију да престане да блокира пријем Косова у УН у замену за чланство Србије у ЕУ“, каже некадашњи амерички дипломата.
Као трећи могући исход он види то да ће пред Србију, на крају процеса придруживања, бити стављен избор по принципу „узми или остави“ — „признајте независност Косова и улазите у ЕУ, одбијте и нећете бити члан“.
Четврти могући исход јесте да српско руководство и руководство косовских Албанаца постигну билатерални споразум, у којем ће бити елемената који се међународној заједници неће допасти.
Као пример таквих елемената, Монтгомери наводи неки вид поделе Косова и укључење мањег дела територије у Србији који је сада претежно насељен Албанцима.
„Знаћете да је компромис добар када му се кључни актери на обе стране оштро противе“, закључује Монтгомери.
Коментаришући недавну посету сенатор Рона Џонсона Србији каже да је он само поновио стандардне америчке ставове, те да његову посету, имајући то у виду, не треба интерпретирати као некакав вид притиска.
На питање о руско-српским односима и захтевима ЕУ да Србија хармонизује своју спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, Монтгомери каже да тај захтев треба сагледавати у светлу чињенице да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице, а посебно не оне које имају озбиљна питања са суседима.
ЕУ већ има озбиљне проблеме, указује, и доста је оних које брине пријем нових чланица.
„Али, уместо да то кажу директно, ти скептици покрећу разна питања и покушавају да изврше притисак на Србију да се томе приклони. ’Руско питање‘ спада у ту категорију“, уверен је Монтгомери.
„Скептици су на добитку у сваком случају. Ако се Србија не приклони, они могу да кажу: ’Није спремна за ЕУ‘. Или Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, закључио је Вилијам Монтгомери.
