А ко ће то да дође уместо просветних радника који штрајкују? Они што су покуповали дипломе по приватним факултетима немају намеру да раде за 600-700 евра. Прљав је то пос'о. Нико то не жели да ради. Само онај који мора. Сада треба ставити све просветне раднике на списак, па да видимо шта ће онда да уради министарка Славица Ђукић Дејановић. Да неће можда све да их казни? За уништавање једне нације нису неопходне атомске бомбе и пројектили дугог домета. Довољан је недостатак поштовања и поверења.

„Уместо да се брине о безбедности просветара, министарка пребројава оне који штрајкују“

Министарки просвете Славици Ђукић Дејановић није се допало „понашање“ већине просветних радника који су штрајковали широм Србије. Посебно јој се није свидела обустава рада коју су просветари раније најавили, због чега су директори основних и средњих школа добили допис у ком су упозорени због пропуста које су начинили. У њему се, између осталог, од директора тражи да евидентирају наставнике који су обуставили рад, а пише и да није дозвољено обавештавање родитеља, као и ученика о томе да ђаци не треба да дођу у школу када наставници обустављају рад.

Најава формирања списка долази у време кад се српско друштво буквално дави у разним антагонизмима.То је постало редовна, практично нормална ствар. У затрованој актуелној атмосфери у нашем друштву јавно етикетирање просветара, поготово од стране неког на ауторитативној друштвеној позицији, сасвим извесно повлачи непријатне консеквенце за етикетиране. Дијапазон непријатности је изузетно широк; увреде, погрде, претње, чак и прогањања су нешто са чим би се они извесно суочили. А ако би се ствари отеле контроли, што се никако не може искључити, последице би лако могле бити и неупоредиво непријатније. Нема сумње да би ту и комшилук био укључен. Фамилијарно друкање се већ подразумева.

Али, морамо ли баш увек да очекујемо најгоре? Морају ли сваки пут да нас изненаде још горим? Под овим режимом, показивање људскости с позиције власти – недопустиво је. Само у земљи без памети, министарка просвете може послати писмо школама и тражити од директора да саставе спискове сумњивих наставника. Време УДБЕ И ОЗНЕ и свакако доказ да јесмо поданицки народ. А да ли је тражила списак скола у којима се деца смрзавају вец трећи дан? Да ли је тражила списак нестручних наставника са пуном нормом док стручни кадар седи на бироу? Путари из Азербејџана, физикалци из Албаније, шофери из Пакистана или грађевинци из Турске не могу да раде тај посао. Једино теткице ако доведу са Филипина.

Уништавање образовања и деградација наставничког позива није никаква случајност, није се то омакло нашим властима, ради се о доследној напредњачко-социјалистичкој политици. Већ годинама власт девастира просвету доводећи образовање на ниво без нових кадрова, укидајући им право да се сами питају за добро оних које подучавају. Није лако бити учитељ, и као учитељ одговоран пред ученицима за слику света у улози заштитника слободе и борца за правду. И ту само ретки појединци блесну у свом послу и некако чувају успомену на добра времена, кад се учитељ позивао на славу и сватове и био радо виђен гост у свакој домаћинској кући.

Част и углед човек има или нема и нема тога суда који му може част и углед обезбедити. Част и углед свачија су приватна брига и одговорност. Част је несазнатљива и недодирљива, недокучива и тајанствена. То је само лична одлика и темељно, непроцењиво етичко својство. Министарство просвете то схвата сасвим другачије.

Извор: direktno

Ознаке: просветари, Славица Ђукић Дејановић, спискови, штрајк