Прочитај ми чланак“Данас смо договорили динамику посета на високој разини који ће уследити током ове и идуће године”, рекао је Давор Иво Стиер у Москви након сусрета са својим колегом Сергејем Лавровом.
Иако шеф хрватске дипломације није конкретно рекао који се све посјети планирају, Јутарњи неслужбено дознаје да постоји жеља руске стране да хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић дође у посјет Руској Федерацији чим се за то стекну увјети, а није искључено и да хрватска страна позове Владимира Путина у посјет Хрватској.
Reuters / HANZA MEDIA
Ускоро би двије државе, за вријеме посјета на високој разини, могле потписати уговор о културној сурадњи, додатни протокол о дипломатским мисијама којим би се ријешило питање зграде рускога велепосланства у Загребу, протокол о сурадњи на плану унутарњих послова те сурадње ЕУ и Русије. У липњу ће у Санкт Петербургу бити организиран и господарски форум, а за липањ се припрема и посјет Москви др. Мире Ковача, предсједника саборског Одбора за вањску политику.
Сарадња
Изражавајући задовољство што је Стиер у Москви, руски министар вањских послова Лавров рекао је да не види никакву политичку позадину ситуације с хрватском компанијом Агрокор. “Данас смо, између осталог, разговарали о том питању, које се односи на нашу господарску и инвестицијску сурадњу. Видимо добре изгледе за сурадњу наших одговарајућих институција у банкарском сектору. Као што се зна, Сбербанк и ВТБ дио су одбора повјеритеља Агрокора. Наравно, узимајући у обзир проблеме с којима се ова компанија суочава, наши су банкари заинтересирани за побољшање те структуре. Данас смо се дотакли тога, између осталог и смислу правног оквира који постоји у Хрватској. Сигуран сам да то питање требају рјешавати директни судионици”, рекао је Лавров, који сматра да је “политички аспект само један – ми ћемо подржати рјешење које ће задовољити наше банке и Агрокор”.
Прије сусрета двојице министара стигла је и информација из Сбербанка да су створене све нужне резерве за кредите Агрокору и да се не планира продаја дуга те је изражена нада да ће Агрокор успјети консолидирати финанцијску ситуацију.
Давор Иво Стиер изразио је задовољство што је и у разговору у Москви потврђено да руска страна “јако добро разумије оно што чини Влада Хрватске с циљем стабилизације тог важног концерна који има системску важност за хрватско господарство”.
Након пуних 11 година одржан је посјет једног хрватског министра вањских послова Москви, што указује да су односи између двију држава на дипломатском плану били запуштени. “Данас смо отворили нову фазу у односима између двију земаља”, рекао је Стиер и изразио задовољство што је то уједно прилика да се обиљежи 25 година успоставе дипломатских односа.
Међувладине комисије
“Посјет смо припремали дуго и био је предмет договора на маргини Мüнцхенске конференције, када се колега Лавров сусрео и с предсједницом Колиндом Грабар-Китаровић.” За хрватску страну врло је важно што је за рану јесен договорен састанак међувладине комисије за сурадњу Хрватске и Руске Федерације, коју ће с наше стране водити потпредсједница Владе Мартина Далић. Једна радна скупина већ се у травњу састала у Загребу, а 12. и 20. липња састат ће се чланови још двију радних скупина. “Добро припремамо ту сједницу међувладине комисије која се задњи пут састала 2010. године. На тај начин интензивирамо сурадњу на господарском плану.”
Двојица министара на ручку који је Лавров приредио за хрватске госте разговарали су и о еуропским темама, као и оним сигурносним, посебно након новог терористичког напада у Британији. Стиер је нагласио да Хрватска око свих тих тема наступа као чланица ЕУ и еуроатлантске заједнице, али јој је јако стало до дијалога с Русијом. “Руска Федерација је важан чимбеник за промицање мира и стабилности на југоистоку Еуропе, што је традиционално било тако, а и данас је. Зато смо на разговору с колегом Лавровом анализирали и ситуацију у БиХ.” Разговарало се и о плинификацији рафинерије у Босанском Броду, а Сергеј Лавров је рекао да тај проблем није од јучер те да постоји жеља руске стране да се ријеши на начин који ће бити најефикаснији на економском плану и што се тиче опскрбе регије плином. “Увјерени смо да се тај проблем може ријешити, а конкретни облици плинификације бит ће пронађени у изравном дијалогу уз судјеловање Републике Српске и средишње власти у БиХ.”
Када је реч о стању у БиХ, заједнички је констатирано да је темељ мира и стабилности поштовање једнакоправности трију конститутивних народа, као и свих грађана БиХ. “Заузели смо се и за заштиту права вјерских мањина које су прогоњене, прије свега кршћана који су прошле године били прогоњени у свијету”, рекао је Стиер, а Лавров је потврдио став Москве о привржености досљедног провођења Дејтонског споразума.
