Прочитај ми чланакКо је стварно одговоран за распад Југославије и које су последице рушења земље? Како се данас граде односи између Русије и земаља које су биле у саставу Југославије? То су само нека од питања на које су одговоре дали руски и српски експерти током дискусије у клубу „Валдај“ у Москви.
Историчари и експерти су констатовали да је распад СФРЈ, који се у великој мери поклопио са распадом СССР-а, постао једна од главних политичких катастрофа крајем 20. века, мењајући „лице“ Балканског полуострва и судбину многих других земаља централне и источне Европе.
Руски експерт Катарина Ентина осврнула се на питање како је судбина Русије, као традиционалног играча на Балкану, тренутно повезана са балканским регионом и шта је чека у блиској будућности.
„Иако наше односи обједињују векови, спољна политика Русије и Србије умногоме се заснива на последицама распада Југославије. Од почетка двехиљадитих година ослањали смо се на прагматичан аполитичан развој односа са Балканом и спроводили смо политику ситуационих реакција. Међутим, данас је искључиво прагматични приступ исцрпљен и ми морамо да одредимо какав је руски интерес на Балкану“, рекла је Ентина.
Овде се, према њеним речима, не ради само о билатералним односима, већ и о геополитичкој игри. С једне стране, Кина гради своје присуство на Балкану, а с друге стране су се Велика Британија и Сједињене Државе вратиле остваривању националних интереса, што повећава конфликтни потенцијал региона у целини.
Иако, како је рекла, Москва не може да формулише своје интересе, „наши западни партнери виде јачање опасности“.
„Хтели ми то или не, мораћемо да дамо одговор на питање шта ми желимо у региону и морамо се укључити у процесе који су започели након распада Југославије“, сматра Ентина.
Руски експерт Георгиј Енгелхарт скренуо је пажњу на чињеницу да су Југославија и Србија, СССР и Русија различите земље. Према његовим речима, неизбежан ток историје довео је до тога да су се пословни, стабилни и позитивни односи Русије развили само са Србијом и Републиком Српском.
„На развој односа са Русијом оријентисала се само једна престоница. Тренутни развој, тј. максимално ограничење руског присуства у региону није иницијатива балканских земаља, већ спољни утицај са Запада. Стога, упркос ситуационој природи руске политике на Балкану, она ће ускоро морати да заузме чвршћу позицију. С обзиром на нејединство региона, које се појавило након распада земље која је постојала више од 70 година, то неће бити лако, али то је природа овог изазова“, рекао је руски експерт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2019
