Прочитај ми чланакУ заједничком саопштењу Вашингтона и Берлина 10. јула се наводи, да Сједињене Државе планирају да почну да распоређују оружје дугог домета у Немачкој 2026. године.
Руски амбасадор у Сједињеним Државама Анатолиј Антонов, назвао је овај корак претњом међународној безбедности. Министарство спољних послова Русије запретило је Западу мерама одмазде.
Оно што се зна о америчким плановима
Бела кућа је саопштила да ће у Немачкој бити постављене противваздушне ракете СМ-6, крстареће ракете Томахаwк и хиперсонично оружје које је још у развоју, али се претпоставља да ће моћи да се користи на већим удаљеностима него тренутно постојеће копнено оружје.
У првој фази САД планирају да постављају оружје у Немачкој „епизодично“, али у будућности – на сталној основи.
Министар одбране Немачке Борис Писторијус, назвао је ову одлуку „привременом мером“. Према његовим речима, касније ће Берлин развити сопствене верзије таквог оружја.
„Привремено постављање ових снага ће нам сигурно пружити потребну заштиту у овом периоду“, објаснио је он.
Посланица Бундестага Сара Вагенкнехт, назвала је одлуку о постављању америчког оружја у Немачкој лудилом. Према њеним речима, Немачка ризикује да се претвори у позорницу ратних дејстава, што ће имати „застрашујуће последице“ за немачки народ. Она је предложила да се заустави трка у наоружању и да се започну мировни преговори о Украјини.
Бивши шеф ПВО трупа специјалних снага РВ и ПВО Русије, Сергеј Хатиљев, назвао је изјаву Вашингтона и Берлина још једном „застрашујућом“ за Русију. Он је подсетио у разговору за НЕWС.ру, да ће Запад морати да испуни читав низ услова за реализацију ових планова.
„Треба изградити базе, довести оружје, обезбедити инфраструктуру, логистику и тако даље. Већ смо то видели на примеру испорука Ф-16 Украјини, које наводно већ две године лете изнад нас и бомбардују нас, а у стварности их још увек нема. Ипак, претња постоји, само што неће бити реализована сутра“, сугерише експерт.
Како је Русија реаговала на постављање оружја у Немачку?
Заменик министра спољних послова Русије, Сергеј Рјабков, изјавио је да одлука Немачке да прихвати америчке ракете и хиперсонично оружје није изненадила Москву.
Он је нагласио да Русија нема разлога за узбуну и да се не може застрашити. Рјабков је рекао да Запад неће успети да увуче Русију у скупу трку у наоружању, сматрајући да ће Запад само трошити новац.
Руски амбасадор у Вашингтону, Анатолиј Антонов, подсетио је да је Русија више пута показивала жељу за мирним решењем, док су САД кренуле путем милитаризације. Антонов је критиковао планове САД-а да поставе ракете средњег и краћег домета у Европи, оцењујући то као озбиљну грешку. Такође је истакао да би амерички војни капацитети у Немачкој могли постати мета руске војске.
Председавајућа Савета Федерације, Валентина Матвијенко, изјавила је да Немачка нема право да поседује оружје дугог домета према послератним споразумима, и обећала је да ће Русија оштро одговорити на такве акције.
Виктор Бондарев, први заменик председника Комитета за одбрану и безбедност Савета Федерације, изјавио је да је руско Министарство одбране већ свесно претње са Запада и брзо припрема одговарајуће мере.
Бондарев је додао, да би било интересантно видети реакцију Запада ако би Русија донела симетричну одлуку и распоредила слично оружје на Куби или у Венецуели, наглашавајући да не би било планова за напад или ескалацију ситуације.
Зашто је америчко оружје у Немачкој опасно за Русију
Америчка компанија Раyтхеон производи ракете СМ-6 које ће бити постављене у Немачкој. Ове ракете се базирају на моделу РИМ-156 СМ-2ЕР, а главна разлика је побољшани терминални систем навођења, са максималним дометом од око 450 км.
Крстареће ракете Томахаwк, које се могу лансирати са подморница, површинских бродова, копна и авиона, имају неколико модификација. Оне лете на врло малим висинама и могу се прилагодити терену. Њихов домет је до 5.500 км, док је раздаљина од Немачке до руске територије око 1.200 км.
Војни извештач Алексеј Суконкин упозорава, да ове ракете представљају озбиљну претњу за Русију јер могу стићи до њене територије за само неколико минута, што може онемогућити руски систем противракетне одбране да правовремено реагује.
С друге стране, Сергеј Хатиљев верује да су руски ПВО системи спремни, али истиче да много фактора може утицати на ситуацију. Он сматра да ће реакција зависити од времена потребног за постављање оружја и од правца његовог коришћења. Након што се ово сазна, Русија ће моћи да процени своје способности за одбијање напада, преговоре или контраофанзиве.
Какав ће бити одговор Русије?
Председник Русије, Владимир Путин, подсетио је на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) почетком јула на излазак САД-а из Споразума о елиминацији ракета
средњег и краћег домета (ИНФ), који је био на снази од краја 1980-их и престао да важи 2019. године. Убрзо након тога, Вашингтон је најавио почетак производње таквих пројектила.
„Ми такође имамо право да започнемо истраживачко-развојне радове, развој, а у будућности и производњу. <…> Већ смо, у принципу, дали одговарајуће задатке индустрији“, рекао је Путин.
Руски лидер је такође упозорио на симетричан одговор Русије на постављање западних ИНФ ракета у било којем региону света.
Раније је председник Русије рекао да Москва задржава право да пренесе далекометно оружје страним партнерима. Није прецизирао које тачно, али је напоменуо да би оружје могло доспети у руке земаља или „легалних структура“ које трпе „војни притисак“.
Хатиљев не искључује могућност постављања руског оружја у иностранству. Подсетио је да је РФ недавно склопила споразум о стратешком партнерству са Северном Корејом и наставља сарадњу са Кином и Ираном. По његовом мишљењу, док се то не претвори у конкретне акције против САД-а, претња са Запада неће нестати.
„Треба разумети да западне земље, предвођене САД-ом, желе само једно – да униште Русију, заузму њена богатства и поделе их међу собом. Они ће се борити против нас до краја. Докле год будемо наставили са љубазностима и играма политике, то неће имати ефекта.
Данас су бомбардовали Севастопољ, сутра ће ићи на Феодосију, прекосутра на Сочи, а онда ће се приближити Москви. И тако све док се не пробудимо и задамо им одлучујући ударац“, уверен је Хатиљев.
Бондарев, са своје стране, не искључује могућност да области постављања западних ракета у Европи буду на мети руског оружја. „Реаговаћемо у складу са изјавом коју је раније дао амбасадор РФ Владимир Тарабрин о одлуци Холандије да Украјини испоручи ловце Ф-16: све то ће бити сматрано легитимним циљевима током специјалне војне операције“, закључио је Бондарев.
Русија узвраћа Америци: Поставићемо ракете у Венецуели и Никарагви, 100 км од обале САД!https://t.co/eb909NscxN
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 12, 2024
