КРЕМЉ: Запад жели да угуши руску економију и свргне Путина

На Западу, покушавају да склоне Путина, да га изолују из међународне политике, да угуше економски Русију, оценио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Западне земље желе да искористе украјински конфликт да би свргнуле председника Русије Владимира Путина и желе да угуше руску економију, рекао је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„На Западу, они покушавају да склоне Путина, да га изолују из међународне политике, да угуше економски Русију због њихових интереса, да свргну Путина“, рекао је Песков, пренела је агенција АФП.

„Да није било због Крима, они би измислили други разлог“, рекао је Песков и додао: “Догађаји у Украјини су скинули маске са међународне дипломатије“, додао је Песков.

Песков је истакао да је руска економска ситуација под контролом упркос „незаконитим санкцијама“ које су Русији увеле западне земље због припајања Крима и подршке проруским снагама на истоку Украјине.

„Подсетићу вас шта је Путин рекао (у децембру): све је под контролом, знамо шта да радимо, како то да урадимо и ми имамо све што нам треба да то урадимо“, рекао је портпарол Кремља.

Према Пескову, Русија не може да разреши кризу у Украјини као што то тражи запад.

„Све што Русија може да уради ради завршетка конфликта, она већ чини“, истакао је Песков и додао да Кијев мора да „почне да разговара са својим регионима“ и додао: „Немачка, Француска, Русија и ОЕБС могу да буду гаранти договора“.

Песков је изразио очекивање да ће Минска група наставити да ради свој посао и да ће као резултат тога бити састанак лидера…планиран да се одржи у Астани. Али, до састанка ће доћи ако буде могао да да неке конкретне резултате“.

Песков је рекао и да је сигуран да се западне земље никада неће „отарасити“ Русије, закључивши да би „изолационизам био грешка“.

Маршалов фонд: Ово су главне грешке Запада према Путину и могле би скупо да их коштају

Одговор трансатлантских земаља на руску агресију у Украјини пати од мањка опција које би могле да пруже коначно и жељено решење, а то је делимично и због начина на који се доносе одлуке, али и различитих интереса у Европи, наводи се у анализи немачког Маршаловог фонда из Вашингтона.

„Мањак сигурности иза стратегије Запада са санкцијама могао би да значи да ће воља европских савезника нестати ако цена очувања санкција превише порасте“, оцењује Маршалов фонд.

У анализи се наводи да не постоји консензус Запада колико санкције Русији треба да трају и шта је њихов коначан циљ.

„Ако су санкције уведене да би се променило понашање режима руског председника Владимира Путина према Украјини, да ли треба да буду укинуте кад више не буде присуства Русије у Донбасу или једино онда ако се Крим врати Украјини?

Ово потоње највероватније неће вероватно да се деси, а трансатлантски партнери морају да буду припремљени да се држе санкција и у догледној будућности“, стоји даље у тексту.

Сједињене Државе, уместо „ресетовања“ односа са Русијом, морају да размисле о одрживој акцији и прихвате средњорочна и дугорочна решења са земљом која се не уздржава од конфликта.

„Иако фундаменталне промене у односу са Русијом треба да буду дугорочни циљ, трансатлантски партнери морају да буду опрезни од новог ‘ресетовања’ са Русијом у блиској будућности. По свему судећи, тешко је веровати да ће се Русија у потпуности повући из Донбаса у скорије време и препустити Крим Украјини“, наводи се у анализи Фонда.

Кремљ користи неслогу НАТО-а

Подсећа се да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров прошлог септембра позвао на ново ресетовање односа између Русије и САД.

Он је тада критиковао САД и НАТО да се окрећу понашању из Хладног рата, док се Русија залаже за нормалне односе и мирно решење за исток Украјине.

И док је руски премијер Дмитриј Медведев рекао да би ново ресетовање односа било немогуће, неки у Европи и САД жељно ишчекују нови детант који би променио понашање Русије и спречио даље конфликте.

Међутим, овај оптимизам у вези са Русијом треба довести у питање, стоји у оцени Маршаловог фонда из Вашингтона.

„Чак и сада, Москва и даље ‘чврсто држи Крим’, дестабилизује Донбас на истоку Украјине, застрашује балтичке државе, упада у скандинавски ваздушни простор и опасно поступа кад је реч о нуклеарном оружју средњег домета“, наводи се у анализи.

Овакво понашање је сигнал да Русија и даље није кренула путем деескалације, наводи се у тексту „Ново ресетовање односа са Москвом неће променити реалност“.

„Трансатлантски одговор на руску агресију пати од мањка опција које би могле да пруже коначно жељено решење. То је делимично и због начина на који се доносе одлуке, али и различитих интереса у Европи“, наводи се даље.

У анализи стоји да Кремљ већ најбоље могуће користи поделе између европских и трансатлантских савезника и види постсовјетске државе као подручје на коме има ексклузивно право утицаја и вољан је да дестабилизује регион како би спречио његову стратешку сарадњу са Европом и САД.

„Уместо да легитимизују Путиново полагање права на привилеговану сферу утицаја, трансатлантска заједница треба чврсто да подржи право постсовјетских држава да одређују свој сопствени, независни пут“, оцењује се у анализи.

Сарадник Фонда упозорава да Запад треба да направи стратегију која би могла да одговори на могућу дугорочну конфронтацију са Русијом.

„Она мора да обухвати политичке, економске и безбедносне аспекте, као и да обезбеди механизме за деескалацију, дијалог и проналажење решења“, указује се даље.

„Таква стратегија би омогућила Европи и САД да се припреме за дан када Русија буде истински спремна за ‘ресетовање’ односа са трансатлантском заједницом“, закључује се у анализи Фонда из Вашингтона.

(Танјуг, Глас Русије)

Ознаке: Вацлав Клаус, Дмитриј Песков, запад, Маршалов фонд, Русија, САД, санкције Русији