Прочитај ми чланак
Руски борбени авиони започели су бомбардовање позиција Исламске државе на територији Сирије. Акција је предузета после молбе сиријског председника Башара ел Асада Русији да пружи војну помоћ Сирији, тако да за свој најновији потез Кремљ има валидан правни ослонац. Војна сила на територији стране државе може се користити само по два основа: одлуке Савета безбедности УН, или званичног позива за помоћ од стране легалних власти неке земље. У случају Сирије, Дамаск има и званични уговор о војнотехничкој сарадњи са Москвом. САД, Француска и Аустралија, чији борбени авиони такође бомбардују снаге Исламске државе, али са врло проблематичном ефикасношћу, немају за своје операције ни дозволу Дамаска нити одлуку Савета безбедности УН.
Дакле, одлука Русије да својим ратним ваздухопловством подржи снаге Башара ел Асада у борби против Исламске државе последица је уверености Москве да су акције бомбардовања терористичких циљева у Сирији од стране западних држава толико неефикасне да изазивају озбиљне сумње да ли се ради само о фасади иза које се, заправо, крије намера да се руши режим у Дамаску. Јер, само 6.000 налета америчких авиона против циљева Исламске државе више је него скроман број. У условима пустињског амбијента Ирака и Сирије борбена авијација може самостално да добије скоро сваки рат, „Пустињска олуја” 1991. и рат против Ирака 2003. године то су и доказали.
У Москви су очито одлучили да активирају једну од главних ставки своје ажуриране војне доктрине, право употребе војних снага и изван граница Русије када је у питању борба против тероризма, или када су угрожени витални државни или национални интереси Русије. Та ставка постоји у војној доктрини Русије већ неколико година, а постоји и одредба о тзв. превентивном нуклеарном удару у случају конвенционалног рата, али на Западу о свему томе као да нико није водио рачуна. Одлука Руске думе којом се одобрава употреба војске изван граница Русије само је правна операционализација руске војне доктрине. Политички гледано, Москва је поручила целом свету да ако је свака тачка на нашој планети од виталне важности за интересе америчке националне безбедности, а то је званична теза Вашингтона, онда и Русија има своје тачке од виталне важности за националну и државну безбедност. Сирија јесте таква тачка, јер ако у тој земљи победи тероризам, онда је следећи корак тог тероризма на руском Кавказу. А против тероризма је увек боље борити се што даље од својих граница.
Сирија јесте таква тачка и због тога што у Сирији Русија има поморску базу у Тартусу. То је место где се руски ратни бродови снабдевају храном и горивом, то је лука где повремено базирају руски ратни бродови. Русија опет формира своју средоземну ескадру ратних бродова, први пут од распада СССР-а, и лука Тартус јој је врло важна. Са друге стране, Американци су недавно у Грузији изградили поморску „тачку ослонца”, односно оспособили су једно грузијско пристаниште за прихват и снабдевање америчких ратних бродова када се налазе у Црном мору. Видећемо дужину боравка ратних бродова држава НАТО-а, које нису „прибрежне”, то јест које не излазе на Црно море, и онога што каже Конвенција из Монтреа о том питању.
Русија је на аеродрому поред сиријског града и луке Латакија формирала своју ваздухопловну базу са најмање 28 авиона „МиГ-31” и „Су-25”, те са десетак транспортних хеликоптера „Ми-17”, као и са извиђачким дроновима. Базу противавионски обезбеђују, поред авиона „МиГ-31”, и ПВО системи „бук”, и „панцир С-1”, а вероватно је стигао и модернизовани систем С-300. У бази је и јединица руске морнаричке пешадије из састава Црноморске флоте, а у сваком тренутку спремне су и ваздушнодесантне снаге које су у Русији. Недавни велики маневри ваздушнодесантних снага Русије са пребацивањем појединих јединица на раздаљинама од 4.000 до 6.000 километара били су ништа друго него вежба за Сирију. Уз истовремену поруку и НАТО-у и Украјини.
Руски пилоти на небу Сирије обезбедиће Дамаску ваздушни кишобран за копнене операције које ће ипак морати да добију снаге Башара ел Асада, пошто Москва не намерава да учествује у копненим борбама. Истина, руски авиони „Су-25” могу да уз помоћ прецизних података руских извиђачких дронова, невођеним и вођеним ракетама и бомбама нанесу противницима озбиљне губитке, тако да копненим јединицама Сирије остане релативно лакши део посла. Али то је само релативно, јер ако се снаге Исламске државе завуку у насеља и градове, онда ниједна авијација у свету није свемоћна.
За сада Русија, пре свега, жели да заустави војну офанзиву Исламске државе и напредовање њених снага према обалама Средоземља. Жели да и Башар ел Асад буде прихваћен од Запада као играч у завршници сиријске драме. У зависности од стања на терену политички и војни потези Москве ће се прилагођавати.
Извор: Политика
