Прочитај ми чланакСтудентски протест под називом „Видимо се на Видовдан“ заказан је за 28. јун у Београду и биће прво веће окупљање након оног одржаног 15. марта и локалних избора у Зајечару и Косјерићу. Поставља се питање да ли је управо овај протест прекретница и да ли се може очекивати радикализација студентских протеста.
Студенти који су у блокади већ више од пола године, протестујући против системске корупције, кроз своје акције протеклих месеци задобили су поверење и подршку грађана из свих слојева друштва. Њихове акције до сада показале су се као успешне, а власт и даље не нуди адекватан одговор на њихове захтеве.
У сусрет летњим месецима, из редова власти све чешће долазе поруке да „следи сезона одмора” и да од даљих протеста током лета „неће бити ништа”. Ипак, прошлогодишњи масовни протести против компаније Рио Тинто, који су се одвијали управо током лета, показали су да грађанска упорност не јењава упркос високим температурама.
У том светлу, организовање Видовданског протеста може се тумачити и као директан одговор студената на покушаје обесхрабривања и релативизације грађанског отпора.
Отвара се и питање: да ли 28. јун може представљати прекретницу и може ли се очекивати радикализација протеста?
„Масовност скупа кључна за евентуалну радикализацију по другим основама“
Миљан Младеновиц, истраживачки аналитичар, каже да у јавности по питању предстојеег протеста и даље не постоји јасан план како ће се он одвијати – да ли ће то бити само окупљање, шетња, дневна блокада или позив на трајне блокаде.
– Верујем да је неколико идеја чак и пуштено у јавност да би се испитало како грађани реагују на њих, а ту пре свега мислим на трајну блокаду кључних тачака у граду што би град који је на ивици функционалности већ месецима дефинитивно и довело до потпуног колапса – поручује.
Он оцењује да су студенти и раније до сада је изненадили и помериили очекивања и могућности опозиционо настројене јавности, те да се не би зачудио да и евентуални позив на трајне блокаде буде успешан.
Младеновић подсећа да су до сада овакви покушаји готово по правилу, са изузетком блокаде РТС, у свега неколико сати или максимално дана пропадали или постали апсурдни због недостатка масовности, додајући да сезона годишњих одмора не иде на руку студентима, али да не мисли нужно да би и овог пута у старту оваква идеја била осуђена на пропаст.
– Масовност видовданског скупа је кључна за евентуалну радикализацију по другим основама, јер једно је позивати људе на грађанску непослушност или штрајкове када је одређени простор препуњен грађанима спремним да жртвују свој комфор, а друго када људи нема довољно или нису спремни на већи ангажман – објашњава.
Он сматра да би, судећи по традицији, али и по реалним очекивањима, овогодишњи Видовдан заиста могао представљати прекретницу. Уколико протести буду масовни и грађани покажу спремност, студенти би, према његовим речима, могли искористити добру прилику да изађу из блокаде факултета и пређу на блокаду града. Тиме би додатно појачали притисак на власт, али и омогућили да се академска година не изгуби, чиме би се скинуо и притисак са Универзитета.
Уз то, Младеновић додаје да би се сложио са мишљењем да су очекивања грађана често нереална, те је зато потребно јасно комуницирати циљеве, у овом случају постављање расписивања ванредних избора као јединог циља било би погрешно јер делује да власт тренутно ни по коју цену то не жели.
Он оцењује да би, уколико би се трајне блокаде ипак одржале, то показало да студентски покрет и даље има значајну снагу и широку подршку, што би само по себи било довољно да се такав исход сматра успехом.
– Замислите колику би немоћ показала власт уколико би се блокада целокупног града, више градова или појединих кључних тачака за основно функционисање државне одржала недељама -закључује.
„Овај протест служи да покаже отпорност покрета“
Политиколог Дејан Бурсаћ сматра да се не може очекивати радикализација протеста, нити уочава било какве наговештаје у том правцу. По његовом мишљењу, актуелни студентски протест првенствено служи као показатељ снаге и отпорности ширег протестног покрета који предводе студенти, али у који је укључен и велики део друштва.
У том смислу, он истиче да овај протест има важну функцију – да покаже како покрет није ослабио.
– Председник Вучић и сви његови сарадници причају о томе да је под знацима навода са обојеном револуцијом готово да долази лето, они покушавају да умање некако значај тога што се дешава и ово јесте један солидан начин од стране протестног покрета да покаже целој Србији да једноставно то није тако и да је покрет и даље виталан и одржив – оцењује Бурсаћ.
Он указује и на контекст летњих месеци, који су, како наводи, традиционално сматрани политички „мртвим“ периодом, јер велики број грађана тада одлази на одморе, слабије прати медије и мање је заинтересован за политичка збивања.
– Да сте ме ово питали пре пар година, рекао бих да би протестном покрету било врло тешко да покаже снагу током летњих месеци – каже Бурсаћ.
Међутим, наш саговорник подсећа да је прошлогодишња ситуација, када су се у јеку лета организовали масовни протести против Рио Тинта у десетинама градова и општина широм Србије, демантовала таква очекивања. По његовим речима, управо ти протести, одржани по највишим температурама, и „мало су променили виђење тога како наши грађани партиципирају у политичким дешавањима, чак и током политички мртвих месеци“.
– Овај протест има ту сврху да продужи деловање протестног покрета и у летње месеце и да додатно оповргне оно што председник Вучић тврди о протестном покрету – закључује Бурсаћ.
