(Срна)
ЗАГРЕБ – Због економских проблема – слабе потражње производа у иностранству, кредитиних изазова и слабог привредног модела – Хрватска, можда, неће испјети да оствари економску корист која прати улазак у ЕУ, наводи рејтинг агенција „Мудис“

Као кредитне изазове у агенцији наводе релативно неконкурентну привреду, које биљежи слаб раст и увелико се ослања на домаћу потражњу, затим растући ниво задужености и деФицит те значајну рањивост на вањске ризике.

Хрватска је прилично богата у порђењу са осталим земљама у средњој и источној Европи које су се прикључиле ЕУ 2004. године.

Међутим, глобална Финансијска криза изнијела је на видјело слабост њеног економског модела, који се ослања на личну потрошњу и грађевинарство на основу вањског задуживања.

Након периода раста од 2001. до 2007. године, хрватска економија биљежи рецесију.

У 2012. реално је пала за два одсто, а у овој години „Мудис“ очекује даљи пад за 1,2 одсто. Раст економије за 0,3 одсто агенција предвиђа у идућој години.

Напори власти у примјени реФорми још нису подржали интерну девалвацију нити су ослободили потенцијал за раст економије.

Као резултат тога, није вјероватан повратак умјереним и здравим стопама раста економије Хрватске у средњем року.

Владин дјелокриг потеза је ограничен, јер су је њен простор за финанцијске маневре и капацитет да подстакне економију сузбијен релативно високим удјелом задужености и краткорочним финанцијским трошком повезаним уз чланство у ЕУ, наводи „Мудис“.

Хрватска је суочена са великим вањским рањивостима, што је посљедица знатног ослањања на ино-кредите прије глобалне Финанцијске кризе.

Иако се приватни сектор раздужује, вањски дуг је на високих 105 одсто БДП-а.

Индикатор хрватске вањске рањивост приближно је 196 посто, што је врло високо по свим стандардима, напомињу „Мудис“.

Ознаке: ЕУ, корист, улазак, Хрватска