Прочитај ми чланакВредност злата и накита, деценијама запечаћених у депоу Народне банке, биће процењена у поступку реституције Карађорђевићима.
Колико вреде драгоцености које су већ деценијама похрањене у фамозном сефу 555, у Народној банци Србије, познатом и као “Титов сеф”, процениће вештаци. Њих ће ангажовати Агенција за реституцију када буде одлучивала о томе колико обештећење заслужује краљевска породица Карађорђевић, можда већ следеће године.
Како је навео у свом обраћању јавности пре три дана престолонаследник Александар, чланови династије имају доказе да ово благо припада њиховој породици.
Драгоцености су пронађене када је, по налогу суда, а у току оставинског поступка иза бившег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, комисија 2013. отворила депо у згради Народне банке на Славији. Овај сеф био је три деценије запечаћен и носио ознаку државне тајне. У њему су нађене ствари затечене у Титовој резиденцији, у Ужичкој, после његове смрти. Вештачење је показало да су припадале династији Карађорђевић.
Комисија председника Србије тада је пописала, између осталог, 30 килограма злата у полугама, грумену, опиљцима и праху, као и полуге од сребра и платинасте плочице. За њих је вештак Рајко Дупало закључио да су вероватно из рудника злата “Глоговица – Нересница”, који је припадао краљу Александру.
ВРАЋАЊЕ У НАТУРИ ИЛИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ
Садржај “сефа 555” Карађорђевићи су тражили и у поступку реституције, а будући да су посебне захтеве поднели наследници краља Петра, принчева Томислава и Андреја, и кнеза Павла и кнегиње Олге, Агенција за реституцију мораће да “рашчивија” шта је чије и да ли се може вратити у натури или ће ући у укупан износ обештећења. По закону, максимално обештећење може да износи 500.000 евра по власнику.
Пронађено је и више од 2.600 златника и 150 комада накита: бисера, рубина, брилијаната, накита од жада, златних медаљона и привезака, неки чак са ликом краља и краљице. На једном привеску постоји натпис “Петар, рођен 6. септембра 1923, крштен 21.11.1923. у Београду”, који је очигледно припадао краљу Петру Другом.
У сефу је и златни прстен с натписом “Куманово 11. 10.1912”. У неким медаљонима су слике чланова породице Романов, а једна плишана кутија са мањом, златном елипсастом кутијом унутра, чији је поклопац украшен иницијалима, највероватније је била поклон Николаја Другог Романова српској династији.
У врећама је нађено и ордење, медаље, плакете, сребрно посуђе, употребни предмети од злата, укључујући круну краљице Марије, нумизматичка збирка… Осим чувеног Ордена Карађорђеве звезде, који је припадао краљици Марији, пронађен је и изузетно вредан орден “За бој и слободу Петар Први 1904”, са круном и крстом, опточен рубинима и брилијантима. Вештак Дупало закључио је тада да су накит и ордење припадали Карађорђевићима.
За нумизматичку збирку са више од 200 комада није прецизирао чија би могла бити, али наследници кнеза Павла сигурни су да је реч о његовој збирци, пошто је кнез био познати нумизматичар. У врећама је деценијама стајало и 87 скупоцених сатова. На некима је угравирана круна, а на другима Титови иницијали. На једном чак постоји посвета руске краљевске породице.
Све ово богатство из “депоа 555” на папир је ставила некадашња Државна комисија, на основу одлуке Председништва СФРЈ од 30. марта 1982. Пописане су 29. априла 1982, две године после Титове смрти, и предате на чување Трезору НБЈ са ознаком “државна тајна”. Ову ознаку скинуо је, у фебруару 2013, председник Николић, на предлог Комисије на челу са проф. Оливером Антићем. Комисија је тада децидирано навела да покретности из овог сефа не спадају у Титову заоставштину и подржала налаз вештака да је то било власништво Карађорђевића.
То доказују и жигови са иницијалима. Слово А се махом налази на златним полугама и вероватно значи да су припадале краљу Александру, који је имао више рудника код Неготина. М вероватно значи да је у питању власништво краљице Марије, и тај иницијал налази се махом на накиту. Све што је купљено после 1934. године и краљевог убиства у Марсељу могло би да припада кнежевском пару, будући да је краљица Марија тада живела у Енглеској, док су у Белом двору остали кнез Павле и кнегиња Олга. Неке ствари нађене у сефу имају иницијале П и О.
После налаза Комисије председника и Дупаловог вештачења, чланови династије Карађорђевић покушали су да се укључе у оставински поступак иза Тита, али суд то није дозволио.
