Прочитај ми чланакНа данашњи дан, 6. априла пре тачно 76 године, плаво небо изнад Београда добило је црну нијансу - авиони нацистичке Немачке су у четири налета засули престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Главни циљеви напада немачког ваздухопловства били су: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонстрацијама против потписивања „Тројног пакта“, и рушење владе Цветковић-Мачек, као и намесништва чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
– Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете – рекао је на суђењу после рата немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.
Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генерал-пуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив „Страшни суд“ (Страфгерицхт). У 6.30 часова, 234 бомбардера и 120 ловаца напали су Београд. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља.
Витезови београдског неба
Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.
У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наше војске, победу је однела фашистичка сила. Храбри пилоти Шестог ловачког пука ушли су у историју, јер су херојски бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових „флуг-цојг“ формација. Они су истински витезови београдског неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца.
Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, иако су југословенске владе, и пре и после двадесетседмомартовског пуча, свим могућим средствима настојале то да избегну.
Немачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска, напале су Краљевину Југославију напале без објаве рата.
Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће спомињана бројка убијених цивила је 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700, док је премијер Енглеске Винстон Черчил у изјави за Радио Лондон изјавио да су Немци усмртили скоро 12 хиљада душа.
У Београду је у ваздушним нападима уништен огроман проценат стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни објекти културе, мешу којима и Национална библиотека.
Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана, страдала је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
Тада је у пожару изгорео фонд библиотеке од око 350.000 књига. Библиотека је имала и збирке турских рукописа, старих штампаних књига (више од200) од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина…
Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, П. М. Шафарика и других.
Према сећању становника краја око Косанчићевог венца, још два-три месеца рушевине су се пушиле.
Београдску владу је о часу напада претходно обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештајац.
Југословенска војска се против знатно јачег противника херојски држала пуних 11 дана, пре него што је капитулирала 17. априла.
