Прочитај ми чланак

НАЈТРАГИЧНИЈА ГРЕШКА: На данашњи дан Срби су се одрекли Велике Србије у корист Југославије

0

london-1915-10

Двадесет шестог априла се навршава 100 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим другачију судбину. Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф.  др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим речима:

„Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“.

Три силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) састале су се у Лондону са Италијом да би се договориле о условима за ступање Италије у рат на страни Антанте. Двадесет шестог априла 1915. потписан је уговор, који поред територијалних интереса Италије дефинише и територије које треба да припадну Србији и Црној Гори.

Заједно са делом обале, који је већ припадао Црној Гори, Србији и Црној Гори је била намењена обала од реке Крке до реке Дрим, укључујући Сплит и Дубровник, као и острва Брач, Велики и Мали Дрвеник, Циово, Шолта, Јакљан и Колочеп.

Северна Далмација, од Крке до Привлаке, треба да припадне Италији, док хрватско приморје, од Привлаке до Истре, као и острва Крк и Раб, остају Аустроугарској, односно Хрватској. Сва остала острва (осим поменутих), Истру и добар део данашње Словеније добија Италија.

Осим тога се Србији додељују Босна и Хрцеговина, Срем, Бачка и Славонија. Начелно је одлучено, али не и тачније дефинисано, да делове Албаније добију Србија, Црна Гора и Грчка.

Италија је била против тога да се Србија информише о донетим одлукама, али се савезници нису с тим сложили и у званичној ноти Србији су 4. августа 1915. потврдили територијално проширење Србије и Црне Горе.

По завршетку рата је дошло до ревизије овог уговора. Амерички председник Вилсон је инсистирао на етничком принципу код повлачења нових граница. Погођена је била искључиво Италија, која није добила део обећаних територија. Као компензација су јој обећани део немачких колонија у Африци и контрола над Албанијом.

Главни добитник је била Србија или, тачније речено, Србија је могла да буде велики добитник да је прихватила лондонску варијанту плус део Баната и далматинска острва, која су првобитно била понуђена Италији!

Londonski ugovor (karta) VELIKA SRBIJA

На несрећу Србије и Срба у целини Србија то није прихватила него је инсистирала на заједничкој држави са Хрватима и Словенцима. Има историчара који тврде да су савезници присилили Србију на то уједињење. То не одговара истини, чак напротив: Савезници, а посебно Вилсон су хтели да сачувају (мада умањену) Аустроугарску као противтежу Немачкој и бољшевизму, па су вршили притисак на Пашића и Александра да се задовоље Великом Србијом.

Пашић, који је био опседнут идејом једне заједничке државе јужних Словена, успео је да за то придобије и младог регента Александра, који у почетку није схватио суштинску разлику између (Велике) Србије и заједничке државе са католичким Хрватима и Словенцима, видећи у томе само проширење своје државе! После уједињења је брзо схватио ту разлику, па је у лето 1928. чак намеравао да повуче српске трупе иза линије Лондонског уговора и „ампутира“ Хрватску.

Од те идеје је нажалост одустао из разлога за чији је опис потребна опширнија анализа. Он лично је ту одлуку платио шест година касније сопственим животом, а српски народ огромним људским и територијалним жртвама за време Другог светског рата и касније.

Главни савезник Пашића у остварењу идеје једне заједничке државе јужних Словена су били француски масони, који су по сваку цену хтели да разбију хабзбуршку монархију видећи у њој само једну неман римског католицизма, свог највећег противника. Њихов утицај на западне савезнике, као и деловање словеначких и хрватских масона у националним саветима су били одлучујући фактор у остварењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Хипотетичко питање: Каква би била судбина Словенаца и Хрвата да их Србија није прихватила?

Одговор: Словенци би били подељени између Италије и Аустроугарске односно Аустрије, и с временом асимилирани; појам „држава Словенија“ би остао непознат. Хрватска би остала у својим историјским границама као провинција у оквиру Аустроугарске, односно Мађарске, наравно без Славоније, Далмације и Истре.

Како су се захвалили Србији? Одговор: Словенци су нахушкали Шиптаре на Косово да траже статус републике и међу првима признали „државу“ Косово! Хрвати су узурпирали Славонију и Далмацију, а већину Срба, који су преживели њихов холокауст за време Другог светског рата, потерали из (Велике) Хрватске. Још их и туже због геноцида! Цинизам на квадрат!

То, наравно, није била никаква препрека да их ЕУ прими као пуноправне чланове, док Србија испуњава све, па и понижавајуће, захтеве да би добила статус „кандидата“. Изгледи да постане пуноправни члан ЕУ се најбоље могу дефинисати оном народном изреком: „Када на врби роди грожђе“. ЕУ је првенствено удружење католичко-протестанских европских држава. Изузеци потврђују правило! Грчка је својевремено примљена из стратегијских разлога као НАТО члан. Бугарска и Румунија су примљени под америчким притиском у пакету са НАТО чланством да би се затворио НАТО зид према Русији. Србија нема тај стратешки значај, јер се налази иза тог зида.

Колико воле те православне чланове, најбоље се види из суровог поступка према Грчкој, коју су намерно увалили у те дугове. Однос према Португалу и Шпанији, који су у сличној финансијској ситуацији, сасвим је другачији. Бугарску и Румунију трпе, али их не толеришу као пуноправне чланове. Врло привлачна перспектива за Србију!

На крају један интересантан аспект: Одлука Хрвата и Словенаца да напусте Хабзбуршку монархију и да се припоје Србији је изазвала ланчану реакцију, која је довела до коначног распада те монархије. То ипак није сметало Аустрији да увек буде на страни Хрвата и Словенаца против Срба. Очигледно се греси браће по вери заборављају, а кривица пребацује искључиво на оне друге!

Главни извори:

– Закључци Лондонске конференције од 26. априла 1915. (комплетан превод на српскохрватски),

– Wikipedia: Treaty od London (1915),

– Deschner/Petrovic: „Krieg der Religionen, Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan“ (1999)

Извор: Србин.инфо – Бранко Марушић

163 коментара “НАЈТРАГИЧНИЈА ГРЕШКА: На данашњи дан Срби су се одрекли Велике Србије у корист Југославије

  1. ДРАГАНешковић каже:

    Не, Хрвати су се у име Срба одрекли велике Србије у корист Југославије. Србе нико није питао путем референдума, већ су изабрали из Српског талога, из Српског муља, оно штро се још називало Србима и поставили су их да по диктату одраде послове против Стрпског народа. Дали су има да се огрну тричетврт кожним капутићима, дали су им лугер за појасом и тројкама су почели геноцид да врше у Српском народу од 1945 године па на овамо. А Срби ко Срби, колективизам је замењен индивидуализмом и удробљавање је до данашњих дана јак а крајњи циљ и крајни реулта ће бити самоубиство Српстав и Србије за рачун Ватикана и свих квислинга. који нас данас дање завлаче кроз искључивост којој Српство нема више те енргије да се супростави. позз.

    1. Jovan Nikolic каже:

      Koji je Vas stav, povodom najsramnijeg izdajstva SRBA? Konkretno crnogoraca, u Pristini su dragi gosti na svim manifestacijama, recimo u sportskom centru, nekada Boro i Ramiz, sada Adem Jasari,28.11. i ne samo tada!Odrekli se SRBSTVA, ne i SRPSKIH JASALA. Vode otvorenu antisrpsku, neprijateljsku politiku. Od njih imamo mafiju, rukovodioce, lopuze, a mi smo u c.g., nepozeljni…Skoluju se na nas racun, svi elementi kolonije uspostavljeni su. Nametnuto komunisticko slepilo i plemenska svest im, nadvladase Srbijom!Zavrsni udarac u satiranju Srba, od njih je!

    2. ДРАГАНешковић каже:

      Добар дан господине Николићу!
      Сад је 13:00 22.06.2015.

      Господине Николићу како не успевате да сагледате нашу општу реалност, стварност! Нису они криви, ми смо криви, ми који не припадамо ни једној политичкој партији а у неизмерљивом броју смо разједињени, растрзани и подељени, док ова мањина која је бучна и живи на наш рачун, они су се удружили и самоорганизовани, и за њих је све, баш се, као и сама политика само бизнис. Да ли можете да замислите било ког из те политичке плејаде да којим случајем никед а ни данас није у било којој политичкој партији. Шта би он могао да ради и да од тог рада како он тако и његова породица живе. Па он неби могао да на било ком семафору успешно и добро опере шофер шајбну на колима који чекају са црвеног светла, зелено светло. Ми смо кривци, да кривци јер тако усињени и подељени преживљавамо свој живот, живот који има два полувремена, прво полувреме је од јутра до повечерја, док друго полувреме је од вечери до јутра. Сву своју егоистички иживљености понекад искорачимо на интернет и ту се исповедамо, и мало му га дамо, тих неколико минута у произведеној опуштености и лажној испуњености, заварвамо се да смо ипак нешто покренули и нешто постигли. Непостоји више у народу она карика заједништва која је некад била у нашим прецима,ново настале вредноси су уткане и те нове опште вредности индивидуализам и конформизам су рак рана у ткиву некада великом и снажном Српском народу. Српски народ по стастистици има 1,2 детета у једнос Српској породици, а сматра се ако има 3 детета да је на позитивној нули, за обнову било ког народа па и Српског народа мора да има минимо 4 до 5 детета једна Српска породица. Тако да Српски народ одумире, сам је себи ђелат и у својој замућеној свести велича ракију, опанак и јо неке безначајне ствари превазиђене и ништавне вредности, јер старо никад није донело ново. Прича је не испричана, па можда неком другом приликом да нас двоје у размени спознаје општих (не)вредности и један другом пренесемо нека решења. Излаз постоји. Излаз увек постоји. Српске потешкоће су не измерљиве али нису не промостиве. Ништа није лично, ово је само размена достигнутог нивоа свести било ког појединца из нашег беспућа. Да Вас подсетим, да бучна мањина контролише, управља и експоатише бучну већину. Поздрав из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић

  2. Dado каже:

    Ajde sto smo ludi bili bojim se da smo i ostali…

    1. Rile каже:

      Ludi…i alavi na pare, pogotovo na devize! :)

  3. Maki каже:

    Највећа србска грешка у историји постојања! Верујем да ће ускоро и то бити исправљено када се наше територије врате под наше окриље!

    1. Велика метла каже:

      По могућности празне!

    2. Добрица каже:

      Нестанак Обреновића са светске историјске сцене је условио француско-руски савез. Обреновићи као германофили се нису уклапали у оно што је требало ускоро да се догоди. Апис и компанија је одрадила тај посао скидања Обреновића, али да су се они питали, увели би републику. Долазак Карађорђевића на власт је компромисно решење Руса и запада. После преврата је у Србији владала војна хунта у сарадњи са Пашићем. Они су заједно сменили Ђорђа, они су уцењивали Петра. У то време је Ђорђе Вајферт био јачи од Краља Петра и регента Александра. Нешто се мења 1908. год Уредбом о приоритету власти када се озакоњује превласт цивилне над војном влашћу. Пашић је уцењивао и Александра могућношћу да врати Ђорђа за престолонаследника и касније за краља. СХС су као што сам горе писао одрадили Савезници, али је и таква какава је била СРБСКИ ЕТНИЧКИ ПРОСТОР. То што ми тај простор нисмо демографски попунили и што је Светозар Прибићевић са прекодринцима разбио србски национални фронт, за то нису криви ни краљ ни Пашић! Апис је припремао ликвидацију свих европских монарха. 1917. година је требало да буде револуционарна и на нашим просторима, но, на време је откривен и елиминисан. Није џаба од комуниста 1953 год рехабилитован, нити је џаба Мустафа Голубић отишао у Москву Стаљину, дакле, ето ко су били Апис и компанија!

  4. EUSrbin каже:

    Posle rubljasi lupetaju da su Engleska,Francuska i SAD protiv nas a oni nam nudili veliku Srbiju.

    1. C.M. каже:

      Понудили су нам масоне као што су Пашић и краљ Александар.

  5. Simerijanac каже:

    Носати краљ и цинцар Пашић јесу једни од главних криваца, но морамо кренути од почетка. А почетак је пуч 29. маја 1903. године. Организатор пуча јест монголоидна фаца анадолских бркова звана Драгутин Димитријевић Апис. Помоћу њега је носоња дошао на власт, додуше пар година касније. И како му се одужио ???- Стријељањем у Солуну, 1917. год. Стријељање азијатске стрвине није битно, но битан је носоњин вид захвалности.

    Значи све почиње од пуча 1903. године и силовања краљице Драге сабљом. Јер, идемо хронолошким редосљедом. Да није било 1903. године, неби било ни 1. децемра 1918. године, а да није овог посљедњег, неби било ни самоубилачког 27. марта 1941., па ни Јасеновца, Козаре, логора за дјецу и Херцеговачких и Крајишких јама. Неби сигурно било ни Авнојевских граница, можда ни комунизма.

    А како би било да монголоидни брко 1903. год. није довео носоњу и носоњине на власт ??? Незнам, ал било би сигурно боље !

Коментари су затворени.