На фејсбук страници Радомира Почуче (српског добровољаца на страни Новоруса у Донбасу – тренутно настањеног у Москви) окачен је занимљиви чланак, којег потписује извесни Милутин Милошевић. Редакција Србин.инфо га преноси у целости остављајући својим читаоцима да сами процене да ли су у њему тачне изнете тврдње,  да иза директне америчке егзекуције двоје Срба (Слађане Станковић и Јовице Степића – запослених у Амбасади Србије у Либији) у  либијском граду Сабрати, стоје индиректно и премијер Србије Александар Вучић и бивши министар одбране Србије, Драган Шутановац:

„Према најновијим сазнањима, прича о отмици српских држављана у Либији, има сасвим другачију верзију од званичне.

Још за време Гадафија, када је министар војске Србије био Драган Шутановац, Либијци су уплатили велику суму на рачун контроверзне фирме Југоимпорт СДПР, огроман новац за наоружање које је Шутановац обећао Либији, прича се о цифри од преко 250.000.000 евра. Иначе се поменута фирма среће и у многим другим аферама с нелегалном трговином српског наоружањем, проглашеним за вишак. Нама вишак, а другима потребно?!?

Дакле, Либија је уплатила новац, али је Гадафи тада свргнут. Надајући се да ово нико неће да сазна, уплаћени новац деле, сада рахметли, Мики Ракић, Драган Шутановац, власник фирме Југоимпорт СДПР и српски амбасадор у Либији, Оливер Потежица. Након тога, Драган Шутановац купује велики пословни простор близу храма Светог Саве, а словеначки цариници га хватају у покушају да прошверцује велике количине готовог новца, у тапацирунгу приватног аутомобила, на путу до неке од швајцарских банака, када се он позвао на дипломатски имунитет.

Када је Александар Вучић преузео власт, нове политичке структуре у Либији захтевају да им се новац врати или плаћено оружје испоручи, јер су они сада наследници претходне либијске власти. По савету Микија Ракића, а за извесну провизију, Александар Вучић одговара Либијцима да су они терористи, позивајући се на америчке изворе, и да нити хоће да им испоручи оружје, које је иначе већ продато другом купцу, нити хоће да им врати новац, који је такође већ подељен.

Амбасадор Потежица, који је био директан посредник у овој трговини, има жену и децу који живе веома луксузним животом на Малти. Потежица тада, како би спасио, и себе, и власт у Србији, Либијцима типује и свесно жртвује 2 „кривца“ за неуспешну трансакцију оружја.

Слађана Станковић, економски аташе и Јовица Степић, бивају киднаповани, а српска власт обавештена да ће бити ликвидирани уколико се у договореном року не испоручи оружје или новац не врати.

Америчке службе, знајући за Вучићеве проблеме, излазе му у сусрет, гађајући авијацијом објекат за који су били обавештени да се у њему налазе отети српски држављани…

Милутин Милошевић. „

Извор: Радомир Почуча

Ознаке: Јовица Степић, Радомир Почуча, Слађана Станковић, трговина оружјем