Прочитај ми чланак

НА ИВИЦИ РАТА: И Срби у Собрању бране Македонију

0

У Собрању се у неком тренутку певала македонска, али затим и албанска химна, не чуди ме што се ово десило. Велика је вероватноћа да ће у држави бити проглашено ванредно стање, каже за Спутњик председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић, који је у Собрању.

У тренутку упада људи у скупштину седели смо у својим клупама, нисам видео људе с маскама, не знам ко су, али знам да сам претходно присуствовао покушају пуча, каже за Спутњик председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић, који се налази у згради македонског Парламента.

„Због певања албанске химне, ситуација је за неколико минута постала веома напета, морала је да ескалира. Нисам изненађен упадом у Собрање, дестабилизација Македоније и целог Балкана је дуго припремана, негде је морало да пукне“, објашњава Стоилковић.

Он додаје да није морао да позове чланове и симпатизере партије која представља Србе у Македонији.

„Они су већ кренули из унутрашњости. Ми ћемо их овде сачекати. Свакако не можемо напоље. Собрање је опкољено са свих страна, људи су већ почели да стижу из унутрашњости“, каже за Спутњик председник ДПСМ-а Иван Стоилковић.

Додаје да је даљи развој догађаја незахвално прогнозирати.

„Логика ствари говори да је сада на потезу македонски председник Ђорђе Иванов. Видећемо да ли ће логика бити испоштована. Каква год била његова одлука, то мора бити озбиљна примена инструмената правне државе“, каже Иван Стоилковић.

Он дешавања у Скупштини види и као прилику да се створи савезништво српског и македонског народа, како каже, Срби и Македонци су једнако угрожени.

„Срби у Македонији имају јасне ставове, наш стратешки циљ је пад ’тиранске платформе‘, зато што је њена реализација степен више ка стварању ’Велике Албаније‘. Она мора да падне по сваку цену. Ако се то не деси, Срби у Македонији доживеће судбину Срба на Косову и Метохији. Собрање би могло да усвоји и резолуцију којом би се српски и македонски народ оптужио за геноцид над Албанцима“, истиче председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић, који се за Спутњик јавио из Собрања.

14 коментара “НА ИВИЦИ РАТА: И Срби у Собрању бране Македонију

  1. Риле каже:

    Добро

    ,

    благо

    ујаку

    ,

    а

    што

    ми

    онда

    љубисмо

    земљу

    ?

    Зашто

    ми

    онда

    отимасмо

    ту

    земљу

    од

    Турака

    дванаесте

    ?

    Мислим

    се

    ,

    синовче

    :

    имадосмо

    ли

    ми

    нека

    друга

    посла

    ,

    него

    да

    по

    Македонији

    гинемо

    ?

    Јесу

    ли

    ,

    благо

    ујаку

    ,

    велим

    ,

    јесу

    ли

    ти

    чија

    је

    земља

    знали

    раније

    да

    је

    њина

    ?

    Ако

    јесу

    ,

    што

    је

    не

    освајаше

    и

    не

    ослобађаше

    ,

    како

    се

    тек

    сад

    сетише

    чија

    је

    ?

    Ето

    ,

    не

    вреди

    вам

    се

    вајкати

    ,

    тако

    је

    то

    са

    нама

    Србима

    ,

    ми

    прво

    изгинемо

    па

    се

    после

    размишља

    да

    ли

    је

    то

    тако

    требало

    да

    буде

    .

    Други

    су

    друкчији

    ,

    они

    прво

    размишљају

    ,

    па

    онда

    ако

    икако

    могу

    ,

    не

    гину

    смеје

    ми

    се

    у

    брк

    .

    Добро

    ,

    благо

    ујаку

    ,

    има

    ли

    још

    Срба

    који

    мисле

    као

    ти

    ? –

    питам

    га

    ,

    а

    под

    грудима

    поче

    да

    ме

    стеже

    .

    Залетеше

    се

    у

    ме

    оне

    слике

    и

    прилике

    ;

    сети

    се

    пуковника

    Ивовића

    ,

    и

    оног

    разговора

    у

    његовој

    земуници

    ,

    сети

    се

    погибије

    Милића

    из

    Калањеваца

    и

    Манојла

    из

    Гуришеваца

    ал

    ,

    добро

    ,

    трпим

    ,

    оћу

    да

    видим

    шта

    је

    и

    како

    је

    .

    Има

    ,

    зар

    не

    чујеш

    и

    не

    читаш

    да

    вас

    Кајмакчаланце

    називају

    кајмакчаланским

    аветима

    ”.

    Ја

    гледам

    ,

    а

    овде

    ме

    притегло

    ,

    усковитло

    се

    Кајмакчалан

    око

    мене

    ,

    ал

    се

    уздржавам

    ,

    не

    дам

    рукама

    на

    вољу

    ,

    рођак

    ми

    је

    .

    Добро

    ,

    благо

    ујаку

    све

    ја

    тако

    њему

    лепо

    ,

    а

    длан

    оће

    да

    ми

    се

    откачи

    добро

    ,

    а

    ко

    то

    тамо

    по

    Београду

    тако

    нас

    кајмакчаланским

    аветима

    назива

    ,

    који

    су

    то

    Срби

    тамо

    ?

    Рачунам

    ,

    школац

    је

    ,

    студент

    је

    ,

    дружи

    се

    са

    људима

    ,

    чита

    књиге

    и

    новине

    ,

    апсили

    су

    га

    ,

    због

    тога

    је

    и

    школу

    забаталио

    .

    Да

    је

    среће

    ,

    он

    би

    одавно

    судија

    био

    ,

    ал

    ето

    ,

    бави

    се

    неком

    политиком

    .

    Деде

    ,

    благо

    ујаку

    ,

    реци

    ти

    мени

    ко

    су

    ти

    људи

    што

    су

    сад

    накнадно

    тако

    паметни

    ?

    Он

    рече

    ,

    не

    могадо

    све

    упамтити

    ,

    знам

    да

    помену

    неког

    Ристића

    и

    још

    неке

    списатеље

    .

    Сви

    они

    сад

    пишу

    и

    говоре

    да

    смо

    ми

    отели

    Македонију

    кад

    смо

    прешли

    преко

    Кајмакчалана

    .

    А

    ја

    ,

    синовче

    ,

    видим

    нас

    како

    љубимо

    земљу

    кад

    смо

    прешли

    на

    ову

    страну

    Кајмакчалана

    па

    ми

    криво

    .

    Што

    је

    нама

    било

    потребно

    да

    љубимо

    земљу

    Кајмакчалана

    па

    да

    се

    Македонци

    љуте

    на

    нас

    и

    да

    сад

    ,

    како

    чујем

    ,

    говоре

    да

    смо

    ми

    њи

    окупирали

    осамнаесте

    .

    Што

    ми

    нисмо

    њи

    пустили

    да

    се

    они

    сами

    ослобађају

    и

    стварају

    своју

    државу

    Македонију

    ,

    ако

    би

    им

    дали

    Бугари

    ?

    Што

    да

    Македонија

    за

    нас

    буде

    три

    пута

    гробница

    ,

    па

    да

    нас

    сад

    и

    наши

    школовани

    људи

    кајмакчаланским

    аветима

    називају

    и

    да

    нас

    подругљиво

    зову

    Солунцима

    ,

    ко

    да

    је

    то

    лако

    бити

    Солунац

    .

    Зашто

    се

    заборавља

    да

    је

    и

    од

    оне

    шаке

    јада

    што

    је

    са

    Халкидика

    пошла

    као

    десеткована

    српска

    војска

    до

    краја

    изгинуло

    више

    од

    половине

    Зашто

    да

    испаднемо

    смешни

    на

    крају

    ?

Коментари су затворени.