Прочитај ми чланак
Фото: Вечерње новости
Разлаз и подела на Томин и Вучићев СНС неће бити ни брза, ни пријатељска. Али, ни налик на радикалски разлаз. Свашта ће одмотати та пандорина кутија, а на “пролазно време” разлаза може да утиче само одлука о евентуалним превременим изборима. Ако здраво за готово узмемо 9. децембар као датум ванредних избора на свим нивоима, онда би разлаз могао да се одигра у априлу или мају.
Да бисмо разумели шта та подела може да донесе Србији, морамо најпре да разумемо шта је условило сукоб у владајућој партији, али, није ни мање важно да анализирамо и коме ће се царству приволети поједини функционери не само СНС-а, већ и они који су на изборима 2014. године наступили на листи “будућност у коју верујемо”.
Свакако најозбиљнија последица за грађане су превремени избори на свим нивоима и то не само зато што би били спојени локални, парламентарни и покрајински избори. То што већина српских партија само кад су на власти говоре да је то јефтиније за сиромашну земљу и да треба имати обзира и према грађанима у стилу “да не излазе више пута”, само говори како ниједној партији није искрено стало до корените реформе политичког система, па и политичке сцене у Србији.
Од тога нас деле не само одвојени избори, већ и бар три комплетна мандата власти на свим нивоима. Неко мора јавно да призна да је демократија скупа, да је компликованији приступ боље решење, а најзначајније је променити и изборна правила.
Само тако би се Србија ослободила заувек разних локалних шерифа и истих предузетничко-политичких лидера на централном нивоу. Дакле, новим ванредним изборима грађани Србије не би добили ништа ново. Прецизније, можда би у неким локалним срединама ојачао СНС или ДС, питање како би и једни и други прошли у Војводини, али премијер би опет био Александар Вучић, а министри и коалициони партнери мање више исти. Курс реформи би можда био “ојачан” враћањем пензија на претходни ниво, а Вучић би у разлазу са Николићем имао ново оправдање за лош старт. Николић би ту био главни кочничар реализације Бриселског споразума, европских интеграција, а био би и најодговорнији за лош утисак СНС власти, јер све лоше радили су Томини кадрови.
Извор Опозиционара тврди да је суштина сукоба Вучића и Николића, с једне стране, везана за проблеме са Фондацијом супруге председника Републике, посебно њеним деловањем у поплављеном Обреновцу, док је, с друге стране, камен спотицања такозвано “карантиско” стварање већине у локалним самоуправама.
Вучић зна да су поплаве у Обреновцу, баш као и пад хеликоптера и смрт седам људи, али и српски вотергејт озбиљни пропусти због којих не пада само Влада, него се и губи власт, а деловање и углед у јавности Фондације супруге Николића само додатно може да уздрма његов престо. Нарочито, јер се он стално хвали да се зна где је отишао сваки динар, да се штеди, да од својих пара купује поклоне страним гостима и делегацијама, (бтw плату прима из буџета, у преводу грађани га плаћају) а фондација крије донаторе и извор прихода ко змија ноге.
А баш на Обреновцу су пале и прве тешке речи, јер Драгица Николић не само да није желела да сарађује с Канцеларијом за обнову, него се оглушила и о Вучићеве поруке. Сећате се сукоба Томислава Николића и директора Канцеларије Марка Благојевића уз пуну пажњу РТС-а? Не само да је изграђене куће инсистирала да сама отвара, него није хтела ни да објасни одакле новци за реновирање, нити за материјал који је, такође са супругом, делила у Обреновцу. Најозбилније је било када је један симпатизер и финансијер странке известио шефа да је Драгица из камиона којим су превозили чизме за поплављење извадила четири пара и одвојила на страну. Симпатизер је био фрапиран и када је инсистирала да им се у Обреновцу спреми свечани ручак. Баш као што је у Вегасу фотографисање с децом наплаћивала 20, а разговор са одраслима 40 долара.
Фото: vreme.comТома, пак, никако не може да прихвати “карантинску” промену власти и тај Вучићев изум сматра најлошијим потезом СНС-а. Одвожење одборника у непознатом правцу и разноразне ћелавце који обезбеђују преузимање власти по општинама и градовима Србије. Тома као политичар старог кова никако не може да прихвати, па чак и када су омогућили његовом сину да постане градоначелник родног Крагујевца. Чак то сматра пре уценом, него услугом, а време ће показати да ли је у праву. Посебно јер су у Ковину и Брусу њему верни и одани остали без власти и без чланских књижица.
Да је Вучић творац “карантинске већине, која је преимијеру имала у Новом Саду, а то су изгледа сви заборавили, потврдио је независни аналитичар, који, иако десницар и националиста, није присталица СНС-а и који је о сценарију промене власти у Крагујевцу на време упозорио бившег градоначелника Верољуба Стевановића. То да је Вучић осмислио “карантинску” је већ јавна тајна у Србији, а потписницу ових редова је о начину промене власти у Крагујевцу известио сасвим обичан таксиста.
“Чуо сам да је Вучић Радомиру рекао да постоји и трећи начин да “скине” Верка. Све ће то да се деси у октобру. Можда чак и 21. октобра. То је значајан датум. А Вучић није Радомиру још открио на који начин ће СНС довести на власт у Крагујевцу”, тако ми је почетком јула обичан таксиста унапред објаснио “карантинску” већину.
Ништа мање Николића не љути ни насиље уочи ванредних локалних избора и скандали са претученим и отетим активистима других странака.
Међутим, та карантинска већина и сигурни гласови обезбеђени физичком силом и претњама заправо су кључни за дилему којом ће се царству приволети функционери СНС – Томином или Вучићевом. Бројни сведоци из градова које су прешле карантинске и насилне ескадриле СНС, али и извори Опозиционара тврде да, поред Андреја Вучића, у овим акцијама обавезно учествују Братсилав Гашић и Александар Вулин.
Већина припадника ове групе пореклом је или живи на Косову, а неки су и високи државни функционери или су минирали све преговоре претходне Тадићеве власти о Косову. Можда је са њима и онај Влада што “притвара” по Нишу, али је сигурно да коме год се царству приклони Гашић, Вучић нема намеру да га одбрани и задржи. Најлакше је пустити Гашића низ воду као колатералну штету, оптужити га и за хеликоптерску трагедију и вотергејт, јер ко би уопште после свега веровао тако искомпромитованом министру који ни после месец и по дана не може да нађе своју средњошколску диплому. А с обзиром на то колико Гашић има путера на глави, вероватно неће ни проговарати. Јер. Златибора Лоначара Вучић мора да чува, али о томе у наредном наставку.
Много интересантнија је позиција, или боље речено улога Вулина. Без обзира што Вулин није члан СНС-а, он је један од најжећшћих Вучићевих бранилаца. И даље је алфа и омега кадрирања и спровођења политике Владе на Косову. Ту је посебно интересантно што је Вулинова партија у свим српским срединама преузела власт управо од СНС-а. Вулин је изабрао све кадрове који су сада део косовских институција, а како наши извори тврде због таквих поступака настаје нови талас опозиционих група на Косову. Да не говоримо колико су ти кадрови допринели изласку Срба из косовске Владе и парламента, односно успоравању Бриселског споразума. Интересантно је и да је све Томине кадрове у институцијама и државној управи поставио управо Вулин. А још је интересантније да учествује у организовању и обезбеђивању логистике карантинској и насилничкој групи, односно да учествовањем у таквим акцијама потврђује безрезервну подршку Вучићу.
Оливија Илин
(opozicionar.com)
