Прочитај ми чланакНемачке власти најављују оштре казне онима који на друштвеним мрежама буду ширили “лажне вијести” и говор мржње.
Високи званичници владајуће немачке коалиције су рекли „како планирају усвојити законске мјере у сузбијању говора мржње и ширења лажних вијести на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, а оне укључују и строге казне ако такве поруке не буду брзо уклоњене”.
Брине чињеница да као разлог доношења ових законских мјера нису наведени они уобичајени, који се обично спомињу у контексту говора мржње, као што су расизам, антисемитизам, ксенофобија и други, него политичаре брине „да би говор мржње и лажне вијести могли утјецати на јавно мнијење уочи избора следеће године”, на којима ће канцеларка Aнгела Меркел, суочена с растом популарности патриотских странака, ипак покушати освојити четврти мандат.
Берлин тврди „како је пораст говора мржње примјетан откад је влада канцеларке Меркел прошле године примила готово милијун миграната, углавном с Блиског истока”.
Питање “лажних вијести” је постало посебно важно након што су немачке и америчке обавјештајне службе упозориле да “свемоћна” Русија настоји утјецати на изборе и јавно мнијење у обје земље.
„Предуго се о овоме само говори. Почетком идуће године подузет ћемо конкретне мјере”, рекао је Волкер Каудер, високи званичник Хришћанске демократске уније (ЦДУ)
Фејсбук је у четвртак саопштио да ће подузети мјере за сузбијање ширења “лажних вијести” на својој платформи. Корисници ће моћи лакше означити такве чланке, а организираће се и провјера чињеница.
Каудерова изјава сугерише да немачка влада не вјерује баш у ефикасност тих мјера. Каудер је рекао да ће друштвени медији морати основати канцеларије који ће морати одговорити на притужбе људи погођених говором мржње у року од 24 сата.
„Планирамо увести строге казне које ће погодити компаније попут Фејсбука, ако не испуне своје обавезе”, рекао је Волкер Каудер.
Томас Оперман, вођа социјалдемократа у парламенту, рекао је за Шпигл да би Фејсбук могао бити кажњен с чак 500 000 евра, ако не уклони лажне вијести и друге непримјерене садржаје у року од 24 сата.
„Грађани ће се моћи да жале 24 сата на дан 365 дана у години”, рекао Томас Оперман.
„Очекујемо очита побољшања у Фејсбуковој пракси брисања говора мржње, стандард мора бити немачки закон”, за Süddeutsche Zeitung је изјавио немачки министар правосуђа Хако Мас.
Проблем у овом саопштењу је што се као разлог не наводи уопштено негативан утицај говора мржње и ширења негативних стереотипа о другима, него што су немачке власти навеле разлог „уплитања Русије у изборни процес и на јавно мнијење у Сједињеним Држава, сада и Немачкој”.
Заправо, оваква одлука је била очекивана, након велике популарности и врло добрих резултата на локалним изборима у више савезних немачких држава “Aлтернативе за Њемачку” (AфД), конзервативне странке која се противи имиграцији, оштро се залаже за одбацивање “Трансатлантског споразума о трговини и улагањима” (ТТИП), а директно је настала с циљем да Немачку извуче из еурозоне.
Но, имиграцији се у истој мјери, али с различитим аргументима од AфД-а, противи и лидерица левичарске странке “Die Linke“, Sahra Wagenknecht, због чега су је радикални “антифашисти” прозвали “нацисткињом”.
Након Немачке је за очекивати да ће и друге земље ЕУ увести сличне законе, на примјер француска политичка “елита”, која жели спријечити успон, можда и побједу на предсједничким изборима “Националног фронта” и Марине Ле Пен.
Дакле, не ради се о никаквом “спрјечавању говора мржње и ширења лажних вијести”, јер све европске земље већ имају јасне законе којима се може санкционирати говор мржње, него политичке “елите” Европске уније забраном ширења “лажних вијести” покушавају спријечити своју неминовну пропаст.
Критерији за оцјењивање говора мржње су у већој или мањој мјери јасни, али како оцијенити које су у мору објава “лажне вијести”.
Иако је прекјучер бивши британски амбасадор и активист Викиликса, Craig Murray, рекао “да повјерљиви документи који су можда и довели до пораза Хилари Клинтон нису хакирани од стране Руса, него су добивени од извора из Вашингтона”, још увијек не јењава лавина оптужби против “руских хакера који су довели Трампа на власт”. Но, јесу ли то “лажне вијести” које треба забранити или истина која је тајним каналима изашла на виђело?
Како се чини, Европска унија под плаштом либерале демократије полако клизи у тоталитаризам, а да би све било по закону, побринуо се Европски парламент, који је крајем новембре донио необвезујућу резолуцију о борби против руских медија, које се по опасности изједначава с пропагандом терориста “Исламске државе”. 30. новембра ове године је сличан закон усвојио и Представнички дом америчког Конгреса, који је с 390 гласова за усвојио документ “ХР 6393, Закон о обавјештајном одобрењу за фискалну годину 2017.” (H.R. 6393, Intelligence Authorization Act for Fiscal Year 2017, предложен је од републиканца из Калифорније Девина Нунеса.
Закон се бави бројним питањима у вези с радом америчке обавјештајне заједнице, укључујући и “руску пропаганду”, односно, оно што америчке власти сматрају пропагандом, те позива на потенцијално сламање “преступника”.
Компаније Фејсбук и Гугл су већ изразиле спремност за сарадњу о овом питању с америчким правосуђем, што ће вјеројатно бити случај и у Немачкој.
За појаснимо још један детаљ. Наиме, позната је пракса упошљавања стотина, можда и хиљада такозваних “сајбер-активиста“, који би 24 сата дневно, 365 дана у години пријављивали Фејсбуку“лажне вијести” и говор мржње, али је нејасно тко ће оцјењивати што је “лаж”, а што “истина”?
Осим ако критериј не буде онај непознате групе “ПропОрНот“, за коју је уредник листа Њујоркер Aдриан Чен, рекао да су им “критерији” за означавање непоћудних и лажних медија с једне стране биле похвале Путину, Трампу, Башару Aл-Aсаду, Ирану или Кини, а на другој страни критике Сједињених Држава, НAТО пакта и Европске уније, чиме се као “руски пропагандисти” називају не само медији које контролише Москва, него готово сви извори информација у свијету.
Дакле, није искључено да се похвале политичких противника владајуће коалиције и било која оштрија осуда немачке канцеларке Aнгеле Меркел прогласе “лажним вијестима”, а критика политике “отворених врата имигрантима” означе као “говор мржње и ксенофобија”.
Одлука немачких власти открива још један важан детаљ, што су у својим изјавама и потврдили и немачки дужносници. Наиме, владајућа коалиција је сјесна губитка потпоре међу Немцима и, унаточ чињеници да контролише све масовне медије у земљи, сада заправо признаје да због могућег губитка власти страхује од алтернативних медија и друштвених мрежа, које жели да цензурише.
