Прочитај ми чланак
Фото: РТВ
НОВИ САД – Суђење неформалном вођи организације „Национални строј“ Горану Давидовићу и осталим оптуженима за изазивање националне мржње и насилничко понашање на свему само не ,,антифашистичком скупу“ (како га они зову) у Новом Саду 7. октобра 2007. године практично није ни почело. Протеклих шест година од почетка главног претреса обележила су признања двојице оптужених, промена троје судија и неуспешни покушаји суда да Давидовића из иностранства приведе правди. …
Због тога је Ванрасправно веће Вишег суда у Новом Саду окривљеном Давидовићу одредило је суђење у одсуству, изјавила је за РТВ портпаролка Вишег суда Ивана Карапанџић. „Чак је и услед тога што изабрани бранилац, иако је уредно позиван, није долазио да приступа суђењу 15. септембра 2014. дошло и до постављања браниоца по службеној дужности од стране суда. Имајући у виду све наведено, суд је уложио напоре да се поступак води ефикасно, без непотребних одлагања“, рекла је Ивана Карапанџић.
Недим Сејдиновић из Грађанске Војводине позив за сведочење на суђењу окривљенима за изазивање инцидента добијао је више од десет пута, али до данас није био у прилици да да исказ. „Ја као организатор скупа добио сам сигурно више од десет позива на суђење, али сам се само једном фактички појавио на суду, јер сам увек пред само суђење добијао телеграм у ком је писало да је рочиште отказано. У огромном броју случајева није ми саопштен разлог одлагања, а само једном је написано да се одлаже јер су поједини оптужени покренули процес нагодбе са судом“, рекао је Сејдиновић.
Инцидент се догодио када је учеснике “Антифашистичке шетње“, који су кренули према Кеју жртава рације, у Дунавској улици напала група припадника Националног строја. У краћем кошкању каменицама је погођено неколико грађана, међу којима и шеф новосадске канцеларије Хелсиншког одбора за људска права Павел Домоњи, након чега су припадници жандармерије утрчали у двориште Дома војске и привели највећи број чланова Националног строја.
За директора Центра за регионализам Александра Попова нису проблем починиоци оваквих кривичних дела, већ правосудсни систем Србије. „Ја не знам да ли су они у међувремену доживели неку личну трансформацију и да ли је породица или околина деловала на њих да промене ставове, што је људски. Међутим они мени нису проблем, проблем је довести једно кривично дело до краја и да доживи своје финале на тај начин што би неко сносио последице за то што је урадио. Проблем је окружење које је то толерисало и у оно време, али што и сада гледа благонаклоно на те ствари и нама се и сутра може поновити нешто слично“, казао је Попов.
Социолошкиња Јања Беч Нојман је мишљења да је реч о томе да кривична дела застаре. „Мислим да треба вршити притиске. Медији су врло моћни, и за производњу мржње и за производњу разумевања. У фашизму имате ту количну мржње која је застрашујућа и она се храни деструкцијом и смртима. Ваљда има ту и пристојних судија, тужилаца и полицијаца и сада је нека прилика да живимо као пристојни људи. Ваљда и те судије имају неке норме у професији коју су изабрали“, казала је Јања Беч.
Адвокат Владимир Бељански сматра да постоји велико лутање у судској пракси шта значи изазивање националне мржње и нетрпељивости, иако је то дело веома опасно. „Додатни проблем код нас је што имамо прошлост која на један страшан начин сведочи о томе како такви јавни иступи изазивања националне, расне, весрке мржње и нетрпељивости могу да изазову катастрофалне последице. Ствар је таква да је атмосфера у друштву у Србији нажалост веома лоша и то је пре свега ствар тужилаштва, али након тога и судови морају много адекватније и много боље да раде свој посао“, казао је Бељански.
Фото: РТВ
Из Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду нико није могао да разговара за РТВ. Како нам је речено, заменик тужиоца који заступа ову оптужницу најпре је био веома заузет, а потом је отишао на дужи годишњи одмор. Остали представници Вишег тужилаштва немају добар увид у предмет и не могу о њему да говоре за јавност.
У Вишем суду сматрају да на брзину и адекватност не утичу они, већ закнодавац који правним прописима регулише питања из области кривичног и прекршајног права. Уз наду да је Виши суд својим одговорима допринео објективном извештавању јавности, Ивана Карапанџић је навела да коментарисање судског поступка који је у току, давање вредносних оцена и предујуцирање његовог исхода, може да утиче на ток и исход судског поступка и може да изврши притисак на све учеснике у поступку.
Осим Давидовића, за изазивање националне и верске мржње и насилничко понашање терети се и Недељко Пешић (26) из Шапца, док су Предраг Голубовић (31) из Прибоја, Радомир Дицков (38) из Новог Сада, Урош Стојановић (34) из Београда, Данијел Петровић (26) и Владан Неговановић (27) из Новог Сада оптужени за насилничко понашање. Долф Поспиш (28) из Ветерника и Предраг Миловановић (31) из Земуна, такође су били оптужени, али су у међувремену са Вишим тужилаштвом склопили споразум о признању кривице.
Као разлоге за то што поступак против окривљених траје шест година у Вишем суду су навели и погрешне адресе или заузетост појединих сведока, захтеве окривљених за изузеће поступајућег заменика јавног тужиоца, недолазак бранилаца због штрајка адвоката или неких других разлога. Као један од разлога за одлагање поступка наведено је и вођење прекршајних поступака против појединих окривљених поводом истог догађаја од 7. октобра 2007, како евентуално не би дошло до повреде начела „не двапут о истом – не бис ин идем“.
Оно што је у највећој мери утицало на трајање овог судског постпука јесте чињеница да је три пута мењан поступајући судија. На питање који судија је сада добио поступак и за када је заказан наставак суђења, Ивана Карапанџић је рекла „да ће јавност о свему благовремено бити обавештена“.
(РТВ, Србин.инфо)
