Александар Вучић је током своје политичке каријере више пута мењао реторику – од ултрадесничарских изјава деведесетих до ултра-колаборационистичке политике са Западом у последњој деценији.

 Један од најконтроверзнијих момената у његовој каријери свакако је изјава: „Убијте једног Србина, ми ћемо сто Муслимана!“, коју је изговорио 1995. године у Скупштини Србије, као посланик Српске радикалне странке.

Ово никада није био наратив српског народа нити српске војске. Србија, кроз своју историју, ма колико да је била војно ангажована у одбрани својих територија, никада није промовисала политику колективног осветничког убиства. Напротив, српски војници су у свим ратовима били познати по томе што су, чак и у најтежим тренуцима, пружали руку помоћи рањеним непријатељима и цивилима.

Како је Вучић од великосрпског националисте постао антисрпски политичар?

Питање које се често поставља јесте: Како је могуће да је човек који је некада заступао ултранационалистичке ставове постао омиљени политичар Запада и уједно највећи рушитељ српских националних интереса?

Одговор лежи у неколико кључних тачака:

1. Контрола медија и пропаганда

Један од основних алата Вучићеве владавине је готово потпуна контрола медија. Још од његовог доласка на власт, независни медији су гушени, критичари су проглашавани страним агентима, а информативни програм у Србији постао је средство за непрекидну пропаганду и манипулацију.

• Лажна опозиција – Режим симулира политички плурализам тако што контролише опозиционе странке које служе само за маску демократије.
• Спиновање стварности – Вучић је представљен као једини заштитник Србије, док се свако ко га критикује проглашава страним плаћеником.
• Западна подршка – Иако се представља као велики борац против страних утицаја, Вучић ужива подршку западних структура јер спроводи све њихове налоге – од Бриселског споразума, преко гушења патриотских покрета, до економске зависности од страних корпорација.

2. Економска уцена и страни утицај

Србија је данас економски зависна од страних кредита и инвестиција. Стране компаније добијају огромне субвенције, док домаћа привреда пропада. Овај модел економског ропства осигурава да Србија нема политичку независност.

3. Манипулација националним питањима

Вучић је успео да неутралише српски национализам тако што га је прво радикализовао, а затим потпуно уништио.

• Предаја Косова – Док се на речима бори за Косово, у пракси је препустио све надлежности Приштини.
• Демонизација српског народа – Користећи медијску машинерију, режим користи спинове  да прикаже Србе као једини кривце за све, чиме директно подржава антисрпску пропаганду Запада, иако то на медијима и у њиховим говорима не изгледа баш тако. Александар Вучић и режим то раде на софистициран начин, релативизујући све што се тиче стварног херојства народа и правећи од Србије и српског народа ријалити Жељка Митровића.
• Гушење патриотских покрета – Свако ко се истински залаже за српске интересе бива проглашен екстремистом и стављен на удар система.

4. Политичка апатија и страх

Дугогодишња репресија, лажне наде и економска несигурност довели су до тога да се многи људи повуку из политичког живота. Вучићев режим је успео да код великог броја грађана изазове осећај немоћи и уверење да „нема ко бољи“.

Зашто је Србија изабрала Вучића?

Одговор је – Србија га није изабрала. Вучић је постављен, подржан и одржан на власти кроз комбинацију медијске контроле, политичке репресије, изборних манипулација и подршке великих светских сила.

Једино решење је буђење свести народа и изградња аутентичне опозиције која ће се супротставити овом систему. Србија не сме бити талац једног човека и његових интереса. Време је за преокрет.

Пише: Нада Гладовић

Извор: Србин инфо

Ознаке: Александар Вучић, десница, Нада Гладовић