Прочитај ми чланакПоштовани професоре Божовићу, С великом захвалношћу и дубоким поштовањем желим да изразим своју искрену подршку Вашем храбром и значајном чину.
Ваша реченица о томе да се извињавате што нисте одмах били уз студенте одраз је ваше истинске љубави, хришћанског етоса који је дубоко инспирисан покајањем и прихватањем одговорности или што би рекао Балашевић модерним језиком ,,том тешком, страном речју – извини“. У временима када је лако остати нем, ставити се на страну моћнијег или се повући у сенку, ви сте се ипак усудили да проговорите, подсећајући нас на речи нашега Патријарха Павла који је често знао да каже “рекох и спасох душу“.
Ваш храбри искорак, у име Правде и Истине, јесу одраз истинског човека Цркве Христове, који не вага по материјалним мерилима, него се умом спушта у срце и ради по савести, о Бога да се не огреши. Подсетићу нас све на речи прогоњеног страдалника, пребодобног оца нашега Јустина Ћелијског који каже: ,,Људима се треба покоравати све док нису против Бога и Божијих закона. Но чим иступе против Бога и Његових закона, Црква им се мора одупрети и супроставити. Не ради ли тако, зар је Црква? И представници Цркве, не раде ли тако, зар су апостолски представници Цркве? Правдати се при томе тзв. црквеном икономијом је просто напросто – издајство Цркве Христове.“
Наша је дужност да тражимо правду у свим аспектима живота, а Ви сте својим гестом показали делајући пример те посвећености. Спремност да признате своје пропусте и приложите своје искрено покајање због изостале подршке у те тешке тренутке, показује и Вашу истинску блискост са студентима и очинску љубав која вас међусобно прожима.
Хтели или не, постали сте светло које сија у овим тмурним временима, управо као што нас Христос позива: “Тако нека сија светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима” . Ваше речи и деловање које сте показали, биће заиста светлост данас, многима који су и даље у позицији у којој сте се Ви до јуче налазили.
Застрашују нас деценијама, ратовима, болестима, сада су почели и временском прогнозом да нас застрашују. Застрашују нас имагинарним стварима, док нам се пред очима дешавају стварна убиства људи,, док стрепимо за животе и безбедност наше деце. Нема више времена за страх. Не знам колико пута, али мислим највише од свих фраза у Светом писму је фраза: ,,Не бој се!“ па ћу и наставити са једном од њих: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него бојте се онога који може и душу и тело погубити у паклу” – и ове речи нам указују на важност усправног стајања за Истину, без обзира на препреке које нам се налазе на путу. Иако Христос каже: ,,Царство моје није од овога света“, ми смо као хришћани дужни да исповедамо своју веру и да урадимо све што је до нас на путу Његовом, без страха од последица јер “Господ је уточиште моје, кога ћу се бојати?“. Јесте, то нас је учио наш отац и професор Радован Биговић, да будемо делатни, да урадимо оно што је до нас, драго ми је да сте и њега поменули.
Можда још нисте сигурни, али знајте да ова ваша одлука и сведочанство представљају опипљиве промене у нашем окружењу, а Ваше речи остављају дубок утисак на сва наша срца и позив свима да се укључимо у стварање бољег друштва. Заједно, можемо да делујемо у складу са Христовим заповестима и да будемо заступници истине.
Хвала Вам професоре.
Нада Гладовић
