Прочитај ми чланакКако се наводи у кратком тексту саопштења, теме састанка премијера Вучића са Бордјужом, биле су заједничка борба против тероризма и илегалне миграције, сузбијање кријумчарења наркотика, као и војно-техничка сарадња и сарадња на пољу заједничког учешћа у мировним операцијама.
Из кабинета председника Србије јуче је најављено да ће се генерални секретар ОДКБ састати данас са Томиславом Николићем.
Од 2013. године, Србија је земља посматрач у овој организацији. Организација споразума колективне безбедности је безбедносна организација основана 1992. године, од стране неколико земаља – чланица некадашње СССР.
Сталне чланице ове организације су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан и Таџикистан.
Интензивирање сарадње Србије и ове организације, која се тумачи и као источни НАТО, већ је у неколико наврата у претходним годинама најављивано. До статуса посматрача Србије при ОДКБ дошло је истовремено када су договорене прве војне вежбе Русије и Србије у историји односа две државе. Интересантно је и то да је до те присније војне сарадње дошло у тренуцима када је ескалирао сукоб на релацији Русија-ЕУ-Америка, што је са аспекта европских интеграција Србије тумачено као реметилачки фактор.
Руски амбасадор у Београду је у августу прошле године истакао да би Србија остала избалансирана „она мора да подржава оба савеза“, и НАТО и ОДБК.
Пре две године, Организација за колективну безбедност и сарадњу одлучила је да суспендује испуњавање налога Савета за колективну безбедност те организације из 2004. о успостављању односа са НАТО. Ту поруку пренео је генерални секретар ОДКБ Николај Бордјужа, јучерашњи и данашњи гост Александра Вучића и Томислава Николића. Бордјужа је тада истакао да ће та организација јачати сарадњу са Кином, Ираном, јужноамеричким и карипским земљама. Бордјужа је објаснио да је таква одлука донета „с обзиром на неконструктивне и често отворено непријатељске иницијативе ЕУ и НАТО према Русији и ОДКБ“.
Генерални секретар ОДКБ разговарао је и са министром одбране Србије Зораном Ђорђевићем. Како је саопштено из Министарства, разговарали су о учешћу у мировним операцијама и борби против тероризма, као и у борби против трговине наркотицима, која представља озбиљну претњу на глобалном нивоу. У саопштењу Министарства одбране се наводи да је на састанку наглашено да је главни спољнополитички приоритет Србије пуноправно чланство у ЕУ, уз истовремене одличне односе са свим партнерима и на истоку и на западу. Како је наведено, истакнуто је да и у изузетно сложеним спољно-политичким условима Србија наставља да развија билатералне партнерске односе и са чланицама Организације споразума за колективну безбедност, а пре свега са Руском Федерацијом, Белорусијом и Јерменијом.
Посебно је напоменуто да Србија води самосталну и независну спољну политику, да је посвећена војној неутралности, те да са НАТО остварује искључиво сарадњу у оквиру Програма Партнерство за мир, без аспирација за пуноправним чланством, пише у саопштењу, преноси ФоНет. Састанку су присуствовали и заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Јовица Драганић, амбасадор Русије Александар Чепурин и представници Министарства унутрашњих послова.
Богољуб Карић „лидер нове Русије“
Председник БК групе Богољуб Карић добитник је овогодишње награде „Лидер нове Русије“, коју Руска Федерација додељује заслужним појединцима који учествују у стварању нове модерне Русије, саопштила је та компанија, преноси ФоНет. Церемонија уручења одржана је у Кремљу, награду подржава државни врх Русије, а председник Владимир Путин је рекао да државне и пословне релације морају да се заснивају на заједничкој пословној филозофији, партнерству и равноправном дијалогу. Карић је истакао да му је част да буде добитник тог великог руског признања „за све оно што је породица Карић последњих 35 година учинила у Совјетском Савезу оснивањем прве приватне југословенско-совјетске компаније“. Наводи се да је Карић први са простора бивше Југославије који је добио ту престижну награду.
Јелена Милић: Москва злоупотребљава концепт цивилног друштва
Јачање утицаја Русије у Србији доводи до окретања младих национализму и покушаја дискредитације европских интеграција, оцењено је данас у дебати о „Јачању руске меке моћи у Србији“ коју је организовао Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС), преноси агенција Бета. Учесници дебате указали су и да у Србији делује око 110 разних руских и проруских организација, удружења, странака, портала… од којих се за већину њих не може наћи ко их и како финансира и која им је структура. Директорка ЦЕАС Јелена Милић је рекла да је циљ тих организација да „дискредитују процес европских интеграција“ као и да „злоупотребљавају концепт цивилног друштва да би га уништиле“.
Извор: Данас
