Прочитај ми чланак
Један од најпризнатијих виртуоза на свету, британски виолиниста Најџел Кенеди (56), у среду ће по осми пут одржати концерт у Београду, овога пута на Коларцу. Карте за наступ овог уметника, који држи Гинисов рекорд као власник најпродаванијег албума класичне музике икада (Вивалдијева „Четири годишња доба“), „плануле“ су пре више од две седмице, па ће Кенеди на истом месту наступити и у четвртак увече.
Екипу „Новости“ дочекао је у апартману 802 хотела „Хајат“ у дресу „Астон виле“ и заједно са гитаристом Ролфом Бусалбом, басистом Јароном Ставијем и бубњаром Кристофом Џиџицом, одсвирао обраду македонског традиционала „Јовано, Јованке“.
– Дуго свирам ову песму, али је ово први пут да је изводим заједно са мојим бендом – рекао је Најџел Кенеди. – Долазио сам у Србију пет-шест пута, тако да сам почео да слушам мелодије са ових простора. Углавном су то дивне мелодије, које се преносе с генерације на генерацију и феноменално звуче.
* Шта спремате за вечерашњи сусрет са Београђанима?
– За мене је Бахова музика дивна у сваком случају. То је озбиљна музика која захтева и учествовање публике, а не само извођача. Али, ту је и Фатс Валер, који је мајстор хармоније као и Бах. Такав програм чини мало озбиљнији први део концерта и много опуштенији други део. Помаже и нама да не будемо потпуно озбиљни два сата. За мене је добар концерт кад слушам Питера Гебријела или сонате Бетовена. Њихова музика није све време иста, већ је један део озбиљнији, други опуштенији, бржи или спорији.
* Како сте спојили класику са поп културом, у којој фудбал има посебно место?
– Волим поп културу и музику, а све мање сам заљубљен у фудбал. У музици људи и даље свирају зато што то воле, док фудбалери воле новац. Ако им понудите више пара, отићи ће у други клуб и чак неће рећи ни збогом навијачима. Видите, купио сам нови дрес „Астон виле“, али се осећам као идиот због тога, јер је на њему име кладионице. Заиста не волим клађење, јер се храни људским слабостима. Ако већ на паклицу цигарета стављају натпис „пушење убија“, онда и на коцкарнице треба да ставе исто, јер и клађење може да убије.
* Знате ли неког нашег фудбалера?
– У „Астон вили“ смо имали Сашу Ћурчића и Саву Милошевића који су заиста били фантастични.
* Ко је бољи, „Астон вила“ или пољска „Краковија“ за коју такође навијате?
– На то је лако одговорити, јер је пољски фудбал сра… Стварно је грозан.
* Да ли сте имали прилику да осетите кафанску атмосферу и шта мислите о оркестрима који наступају по локалима?
– Музика у Србији је фантастична, волим отвореност и поштење ваших људи. Био сам у Скадарлији и волим ту врсту музике која се свира у кафанама. Волим и храну и живу музику које иду заједно. Имате осећај као да летите.
* То кад попијете ракију?
– Да, да, ракија помаже (смех). Не једем баш толико меса, али волим да пијем алкохол.
* Многи вам замерају због необичне одеће и акцента?
– За мене је то нормално. Чудни су они које се баве класичном музиком, а носе неку глупу одећу коју нико не би носио. Осим ако није запослен у неком хотелу.
* Или, далеко било, иде на сахрану?
– Да, баш то! Исто је и са металом. Морате да имате униформу, да носите црно, нитне, кожу и све што иде уз то. Не волим униформе ни стереотипе.
* Годинама одбијате да одржите концерт у Израелу, а крајем августа Би-Би-Си вас је цензурисао због тога што подржавате Палестину?
– Никад нисам хтео да прихватим да свирам у Израелу, јер то би било исто као да одем у Јужну Африку и свирам апартхејду. Време је за јеврејску браћу да кажу не, као што су бела браћа рекла не апартхејду у Јужној Африци. Време је да Јевреји устану и кажу не! Не можете да подржите културу која људе ставља у отворен затвор, иза зидова. Би-Би-Си је цензурисао оно што сам написао у програму за концерт, али то је ништавно у односу на оно што се дешава у Палестини.
* Да ли сте, у међувремену, сазнали ко је Стефан Миленковић?
– Бојим се да нисам. Да ли он игра тенис? Ђоковић је убица, фантастичан и велики тенисер.
(Вечерње новости)
