Прочитај ми чланак
Ако ми нико не понуди ништа, мораћу да одем. У послу којим се бавим све се мења из дана у дан. Стално се учи, креира. То је будућност науке, то је нешто што се свуда цени и тражи.
Овако прича најмлађи доктор наука у историји Крагујевачког универзитета Александар Новаковић. Има само 25 година, а његова дела су већ објављена у најпрестижнијим светским научним часописима.
– Нисам неко ко јури за новцем. За мене је знање једино богатство. Нажалост, видим да се то код нас не цени, да паметне и талентоване младе људе, којих у Србији има много, нико и не види – каже Александар.
Завршио је Природно-математички факултет, а онда докторирао на Инжењерском факултету.
Опасност од поплава У Србији постоје 74 велике бране, а наука којом се бави Александар Новаковић може државу да спасе од будућих катастрофа.
– Од тих брана, 30 одсто је старије од 40 година, а већина од 25 година. Оне пропадају, цуре… Ово што ја радим је битно, јер може да предвиди катастрофу – каже Александар.
Бави се вештачком интелигенцијом, направио је компјутерски програм који може да предвиди стање великих брана. У преводу, може да спасе људе од катастрофе, од поплаве, а државу од велике штете. Али, њега држава Србија није запослила. Сам је пронашао место у софтверској приватној компанији.
– Докторирао сам у фебруару ове године на техникама рачунарске интелигенције која проучава понашање брана. А када су оне прављене по Србији, таква наука није ни постојала. Суштина је у томе да се подаци уносе у рачунар: од падавина, нивоа воде, стања бране, температуре бетона у њој, ако је насута, да ли негде има цурења, и још много тога… Поента је да се подаци сакупљају и бележе годинама и да се помоћу вештачке интелигенције предвиђа шта ће и када да се деси. Најразвијеније државе тако спречавају велике хаварије или знају када и шта треба да ураде на време. Програм који сам направио може да се користи и за све остале сфере живота. Може да предвиђа будућа дешавања у трговини, индустрији, па чак и на берзи – каже Новаковић.
Био је стипендиста Министарства науке три године, а када је завршио школе, рекли су му телефоном „да мора сам да се снађе“.
– Моји мајка и отац су машински инжењери. Отац је и магистар. Изгубили су посао у „Застави“ и више од деценију су на бироу рада. Био сам дете када смо сви морали да одемо на село и да се бавимо пољопривредом. Из фабрике, на ратарство. Помажем родитељима, и радим са њима кад год могу – прича Александар.
Знање и титула доктора наука га није искварила. Нигде нема везу, није члан ниједне странке.
(Блиц)
