Прочитај ми чланакНоћ уочи агресије стигао коверат
Вече пред бомбардовање 23. марта 1999. године стигао је коверат са списком људи које треба неутралисати уколико НАТО крене копнено на Србију. На тој листи су били политичари, бизнисмени, генерали са подручја Војводине које је покривао бивши обавештајац Славко Никић са својим људима.
Бивши главни обавештајац криминалистичке полиције, Славко Никић говори за Српски телеграф о најтајнијој операцији током бомбардовања иза које је стајао ДБ на челу са Радетом Марковићем на челу. Почетак операције требало је да означи шифра „НАТО чизма“.
Циље је био да се неутралишу сви који су шуровали са НАТО и који би могли да им се ставе на располагање, ако продру у Србију.
Никић није хтео да открије имена, осим једног, Ненада Чанка.
Списак под шифром „НАТО чизма“ му је доставио полицајац под кодним именом Коле.
– Састанак се одиграо у Зрењанину. Коле ми доноси коверат. Прочитао сам и видео разна имена. Пислао је дословно: „Неутралисати ова лица у случају да НАТО пешадија крене“. Сличним списковима била је покривена цела земља – прича Никић и додаје да су на списку били и генерали који су натерали Милошевића да потпише Кумановски споразум.
За сваког са списка, Никић је задужио по два човека који се нису међусобно познавали, једног за извршење, а другог за скретање пажње у истрази.
НАТО није ушао у Србију и тај задатак никада није реализован, а Чанка је спасао Никићев садашњи кум Владимир Аврамов.
– Питао сам какав га какав је Чанак, а он ми је рекао да „Чанак није непријатељ у неком смислу, представља се тако због политичких поена, али пола онога што каже не слаже се са тим и није неко ко би направио штету Србији.“ Вратио сам се кући да размислим. А пре тога сам причао са шефом да завршимо што пре са тим. Све време бомбардовања моји људи су били уз Чанка, он то није знао – каже Никић.
Саговорник помиње и Момчила Перишића.
– Од Перишића, па наниже, сви који су демаскирани у неким малим кривичним делима издаје и прали биографију, они су били предвиђени за неутралисање. Моја претпоставка је да Перишић не би преживео. За то је, међутим, био задужен неко други – објашњава Никић.
