Прочитај ми чланакНа данашњи дан 2002. године кошаркашка репрезентација Југославије победила је у четвртфиналу Светског првенства селекцију Сједињених Америчких Држава резултатом 81:78.
Југославија је на том првенству освојила злато, док је Америка, упркос организовању такмичења, завршила на поражавајућем 6. месту.
Најпре је селекција Аргентине начела Американце у групној фази, а онда их је наша репрезентација потпуно дотукла у четвртфиналу. Тада је у потпуности разбијен мит о непобедивости НБА професионалаца.
У „финалу пре финала“, како су многи назвали утакмицу између Југославије и САД, победио је колектив. Игра у нападу екипе састављене од америчких НБА професионалаца сводила се на индивидуалне акције, дуго држање лопте у поседу и завршавање акција нерезонским шутевима.
За разлику од њих, „плави“(у овој утакмици „бели“) су деловали као организована целина. Најзаслужнији за резултатску равнотежу у првом полувремену био је Владе Дивац који је у овом делу игре постигао свих својих 16 поена. Када се уморио, лидерску улогу преузео је Дејан Бодирога, а „распуцао“ се и Предраг Стојаковић (20 поена). Американци су покушали да „сломе“ противника у трећој четвртини и били су на добром путу, пошто су преокренули неповољан резултат и пред почетак последњег периода игра имали +6.
Завршница сусрета донела је мало очекиван расплет. Американци, који су били у далеко повољнијем положају него у сусрету са Аргентином, када су морали да „јуре“ резултат, серијом 8:0 повећали су своју предност на +10 (69:59). Али је онда јунак сусрета, Милан Гуровић, кога је америчка одбрана потпуно заборавила, са узастопним „тројкама“ најавио сензацију.
Домаћини су поново повели, али је иза линије за три поена за ново изједначење (71:71) погодио и, до тада индиспонирани, Марко Јарић, 2 минута и 26 секунди пре краја. Са још једном „тројком“ и два реализована бацања, Гуровић поново задаје „домаћи задатак“ Американцима.
Андре Милер, 38 секунди пре краја, одговара „тројком“ на другој страни (77:76 за Југославију). Још један јунак завршнице сусрета, Марко Јарић, непогрешив је са линије слободних бацања (79:76, 23 секунде). Реџи Милер испод коша поентира за 79:78, 13 секунди до сирене. Јарић је поново фаулиран и поново прецизан из слободних бацања (81-78, 11 секунди). У последњем нападу Американци су покушали да погоде за три поена, али су, као и небројено пута током меча, били непрецизни.
Тадашњи тренер САД-а Џорџ Карл био је у шоку након меча.
„Аргентина нас је уздрмала, а након пораза од Југославије смо разочарани и фрустрирани. Морамо бити тужни, па ово је крај једне ере, али читав кошаркашки свет треба ноћас да слави јер ово је доказ да кошарка постаје глобална игра“, искрен је био селектор Америке.
Остаће упамћена и изјава сјајног Дејана Бодироге:
„Сада Американци могу мало учити кошарку од нас. Нека дођју и виде како се у Југославији игра кошарка, не само у дворанама, него и на теренима испред зграда. Можда ће им после тога неке ствари бити јасније. Зашто чекати другу прилику, најсађе је тући их овде у њиховој кући“, рекао је у еуфорији Бодирога.
Пред почетак легендарног меча, селектор наше репрезентације Светислав Пешић је на питање новинара „шта ако изгубимо“, одговорио:
„Ја спремам екипу да победимо, а кад победимо видећемо кога ћемо следећег да победимо“.
Након меча популарни Кари је посебно похвалио капитена Дивца.
„Победили смо захваљујући великој и храброј игри читавог тима. Савладали смо великог противника и презадовољни смо због тога. Немам обичај да хвалим појединце, али морам да исктакнем да је Дивац одиграо најбољу утакмицу од како игра за репрезентацију. Одличан је био и Милан Гуровић који је показао велику одважност у одлучујућим моментима меча. Такође бих истакао и сјајну партију младог Јарића, који је у финишу био непогрешив и сачувао нам победу. Драго ми је, такође што је мој син Марко увео Немачку у полуфинале светског шампионата“.
