Прочитај ми чланакУ новом броју Недељника објављен је документ који је настао у периоду између чистке хрватских "прољећара" и обрачуна са српским либералима.
Када се чита документ Оцена деловања унутрашњег непријатеља и страних обавештајних служби, који је саставио Секретаријат унутрашњих послова СР Србије 1972. године, стиче се утисак да је Београд тог доба био мали Бејрут на Балкану, са десетинама и десетинама хиљада екстремиста који су ковали тајне планове и активно радили на урушавању државе, углавном у интересу страних сила.
© AFP 2017/ ACME / AFP
„Према приближним подацима, у СР Србији има око 20.000 политичких осуђеника /само у Београду око 5.000/, од којих око 1.500 бивших руководилаца квислиншког управног и војног апарата, око 500 агената страних обавештајних служби – откривених и суђених у послератним годинама, преко 2.000 лица суђених због бекства из земље у вези са непријатељским деловањем, око 8.000 повратника – политичких (и један број економских) емиграната, од којих је преко 70% настањено у Београду…“, стоји у анализи „бројног стања државних непријатеља у земљи“.
Поред тога, наводи се и да има око 30.000 појединаца који су се на разне начине испољили на линији подржавања Информбироа, од којих је око 5.000 заузимало „места у друштву“.
Највише простора, ипак, у овом извештају даје се „српским националистима“.
Углавном је реч о интелектуалном кружоку који познајемо као „симиновце“ (у извештају су наведени као „националистичка група“).
Као најважнији актери међу њима наведени се: Павле Илић, Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Матија Бећковић, Жика Стојковић и други. Наводи се да су наметали „своје националистичке погледе у сваком од важнијих догађаја у културном и стваралачком животу не само у Београду већ и у другим републичким центрима у целој земљи“. Служба је бележила и њихове међусобне контакте, а посебно контакте са другим „сумњивим лицима“ и на основу њихових изјава у приватним разговорима креирала „профил непријатеља“.
Пажњу су безбедњаци „поклонили“ и Корчуланској филозофској школи, која наравно није могла да промакне Титовим жбировима, где су такође бележени „антидржавни ставови и активности“, као и студентима кулутурним радницима, другим јавним личностима, а о свему томе детаљније можете да читате у новом Недељнику који је на киосцима од четвртка 29. марта.
У целом документу у контексту државних нерпијатеља помиње се велики број јавних личности: Милован Ђилас, националисти-шовинисти Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Матија Бећковић, Жика Стојковић, Добрица Ћосић, Михаило Ђурић, студенти екстремисти Соња Лихт, Милан Николић, Милорад Вучелић, писци Момо Капор, Брана Црнчевић, Слободан Селенић, Душко Радовић, Миодраг Булатовић, Борислав Пекић, професори Михаило Ђурић, Воја Ђурић, Вељко Кораћ, филозофи Љуба Тадић, Зага Голубовић, глумци и редитељи Стево Жигон, Љубомир Тадић, Мира Траиловић, Мира Ступица, Душан Макавејев, Живојин Павловић, Желимир Жилник, новинари Раша Попов, Југ Гризељ…
