Прочитај ми чланак

НАЈВЕЋЕ „КЛАЊЕ” СРБА И НЕМАЦА – Битка на Мачковом камену

0

После пораза на Церу, који је за непријатеља био тежак морални ударац, непријатељска команда одлучује се за нову офанзиву против Србије. Године 1914. осмога септембра започета је офанзива позната као „битка на Дрини“. То је једна од најкрвавијих битака коју је водила српска војска у Првом светском рату. Кулминација битке на Дрини био је Мачков Камен на планини Јагодњи изнад Крупња.

Bitka na Mackovom kamenu4 

У војној историји, борбе на Мачковом Камену, забележене су као најогорченије, најкрвавије и најдинамичније борбе. У очајничком рвању Мачков Камен је као магнет привлачио обе стране и прелазио у руке час једној, час другој страни и по неколико пута на дан.

Непријатељ у Lezter Krieg“-у објављује да се борбе на Мачковом Камену третирају као најкрвавије борбе „у целом српском походу“; а у Поћорековом дневнику је записано да га је штаб 16. корпуса 21 септембра известио, као команданта Балканских снага, да жестина борби на Мачковом Камену „превазилази све досадашње борбе“. У операциском дневнику 6. армије се такође каже да је борба на Мачковом Камену била „најжешћа и најогорченија од свих досадашњих“, „Срби су се бранили са нарочитом жилавошћу и предузимали су још жешће нападе“.

Bitka na Mackovom kamenu5

О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Од 16. до 22. септембра у огорченом рвању и клању, борењу прса у прса, где су бајонети ломили кости ратника, кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра. на Мачковом Камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра а рањено 176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Само 22.9. непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих од тога 1200 својих и 800 српских војника.

kralj_petar_na_mackovom_kamenu_1914

О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари. Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и Соколским планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је тотално изморен и десеткован са укупним губицима 16.000 избачених из строја.

djordje Karadjordjevic2

У бици је рањен и краљевић Ђорђе Карађорђевић, а као болничарка је учествовала сликарка Надежда Петровић.

Српски народ није дозволио да кости изгинулих ратника мученика остану разбацане на стратишту. Одужио се сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен-костурници у Крупњу и капели на Мачковом Камену.

Вечна им памјат!

mackovkamen

(Православнајапородица.срб)

9 коментара “НАЈВЕЋЕ „КЛАЊЕ” СРБА И НЕМАЦА – Битка на Мачковом камену

  1. Gost каже:

    Pre ce biti da je tvoj cukundeda hrvoje (proveri dvaput) a ti si avanzovao da budes samo jedan provokatorski isprdak.

  2. Бобан за Царевину Србију каже:

    Имају наши претци чиме да се подиче, за разлику од нас данас. Ми ћемо да се дичимо тиме што нам содомисти куже главни град, а јајаре их бране, пошто уценама издејствују повлашћени положај у државној служби. Мада какве смо бабе боље нисмо ни заслужили.
    Част изузетцима.

  3. Виде Даничић каже:

    Слава и вечнаја памјат србским соколовима и јунацима!

    Да напоменемо ипак да је и у бици на Гучеву и на Мачковом камену учествовао и „највећи син наших народа и народности“ тииито ћопави у по злу чувеној усрашкој Вражјој дивизији која се истакла крволочношћу и посебном острвљеношћу на Србе као ратнике и народ.

    Још је жалосније што је много Срба из тзв. крватске и Босне учествовало силом прилика на аустроугарској страни фронта и да је била слаба појава прибежиштва међу Србе на србској страни (како је ово тужно!) (ово ипак није много чудно: сви Срби ратници с оне стране Дрине оставили су тамо своје домове и породице над којима би се Аустроугарска светила и иживљавала у случају дезертирања и пребега на србску страну).

    Тужно је, браћо Срби, ако има и један Србин који никад није посетио костурницу и споменик на Мачковом камену у чуо како тужно шуми Борања за погинулим херојима. Мачков камен је у Рађевини и тииито ћопави то никада није заборавио и Рађевина је остала један од најнеразвијенијих крајева у Србији. Само је у инат на Столицама изнад Крупња, иначе део села Брштица, одржао војнополитичко саветовање руководећих кадрова НОП Југославије 26. септембра 1941. године. (Земља му кости избацила где год да се налазе!)

    1. ... каже:

      Није тачно да се АУ светила. Како су моји могли пребјећи и то са другог краја Босне? АУ је већ имала превише својих проблема. Иначе, дешавало се да Срби из Босне, Херцеговине, Лике, Кордуна (Крајина) уопште не знају гдје иду и с ким ратују (штавише, знало се говорити да иду ратовати са Французима), док не дођу на „готово”. А и српски живаљ у АУ војсци је знао бити „разводњен” међу Хрватима, муслиманима, Словенцима, Чесима, Словацима, Мађарима, Аустријанцима, итд. Многи су се онда одлучивали на спашавање голог живота (при чему, да се разумије, ипак то не подржавам, али разумијем).

  4. Pametni Pametnjakovic каже:

    Sto vi, proruski agenti, ne objaviste ono sto sam napisao, gde mi je pradeda poginuo? A gde su vasi stari ratovali? Prodane duse, vise volite onog celavog kagebeovca nego sopstvenu zemlju i narod, prodali biste Srbiju za saku rubalja. Necu vise da pisem nista ovde, dabogda vam se ostvarilo to sto zelite, da vas Putin okupira pa cete da prodjete ko Bugarska, Ceska, Rumunija, Madjarska, balticke zemlje…. jebo vas Kazahtastan, i Brazil, i Indija, i Nikaragva i Venecuela…. i cela Kina vas jebala, zbogom zauvek, tovaris rus spijun veliko sjerb. Odoh ja u Grecku. Zbogom Srbijo, zelim ti Putina. Polipcajte od gladi kad ste budale.

  5. Pametni Pametnjakovic каже:

    Tamo je moj cukundeda Petar poginuo. Od artiljerijske vatre nase, srpske vojske. Municija je bila losa, izmesana francuska, ruska, engleska…. artiljerci skratili odstojanje i pobili nasu pesadiju. A tamo je go kamen, jedva su ih sahranili, zemlje tek toliko da pokriju mrtve vojnike. A sto se tice princa Djordja, on je vodio vojsku na juris, toliko je hrabar bio. Inace, nasi oficiri su ginuli jer im je bilo zabranjeno da legnu pod paljbom, smeli su samo da kleknu na jedno koleno.

Коментари су затворени.