Прочитај ми чланакЗбог катастрофалних последица које је Операција Барбароса имала по Хитлеров Трећи рајх, многи историчари се већ деценијама питају какв би исход био да Немачка никада није напала СССР.
Одлука Адолфа Хитлера да 22. јуна 1941. године покрене инвазију на Совјетски Савез, била је једна од најутицајнијих у историји. Операција Барбароса увела је Немачку у рат на два фронта. Источни фронт одвукао је чак три четвртине немачких снага и однео преко две трећине укупног броја жртава.
Због катастрофалних последица које је ова операција имала по Хитлеров Трећи рајх, многи историчари се већ деценијама питају какв би исход био да Немачка никада није напала СССР?
Једна могућност јесте да би Хитлер покренуо неостварену Операцију Морски лав – инвазију на јужну енглеску са копна, из ваздуха и мора.
Мисија би вероватно била одложена за годину дана, али и упркос тога, британска Краљевска морнарица би одржала бројчану надмоћ, док би Краљевство ваздухопловство имало довољно времена да се врати у живот након пада Француске.
Такође, неколико месеци касније у Сједињене Америчке Државе, које су претходно снабдевале британску војску и одржавале је колико толико јаком, званично су ушле у Други светски рат.
С обзиром на то, мало је вероватно да би вођство Вермахта саветовало Хитлеру покретање ове операције.
Вероватније је да би Немачка прусмерила фокус ка југу. Како је до краја 1940. године Хитлер држао већи део западне и источне Европе под контролом, једну од опција је предлагао и његов шеф морнарице адмирал Ерих Рајдер – заузимање Медитерана и Блиског истока.
То би пре свега подразумевало остваривање контроле на кључним стратешким тачкама као што су Суецки канал, Гибралтар, Либија, Египат и блискоисточна нафтна оља. Ресурси који су били усмерени на производњу тенкова за инвазију на СССР, били би преусмерени на подморнице и затварање два једина улаза у Средоземно море.
Како је Луфтвафе озбиљно мучио Краљевско ваздухопловство и поред тога што је велики број летелица помагао на истоку, преусмеравање свих немачких летелица ка Средоземљу имао би разорне последице.
Заузимањем Медитерана и блискоисточних нафтних поља, Немачка би имала довољно ресурса да води дуг рат против САД и Велике Британије на небу, и копненон делу Северне Африке. Ипак, сукоб би далеко другачије изгледао јер уместо три милиона војника колико је марширало ка Москви, тежиште борби носили би бродови и подморнице. Због тога, евентуалан губитак контроле над територијом као што је Гибралтар, могао би да буде други „Дан Д“.
Имајући то у виду, изгледа као да је Хитлеров првобитни низ победа свакако морао да дође крају 1941. године. Теорије како је пораз Немачке био резултат напада на Совјетски Совез имају основа у огромним људским губицима које су поднеле обе зараћене стране на источном фронту. Али оно што остаје отворено јесте питање, како би изгледао свет да је Хитлер прво заузео Медитеран, па онда кренуо на Совјетски Савез?
