Прочитај ми чланакАко причамо о Косову и евентуалној подели, онда паралелно морамо да причамо и о Републици Српској и њеном праву на самоопредељење и исто тако да се отвори на међународним основама питање српског народа у Црној Гори, где је изложен идентитетској дискриминацији, па и идентитетском геноциду.
Пут у Европску унију води и преко јасног дефинисања наших граница, а око таквих питања могућ је и референдум, изјавио је председник Србије Александар Вучић. Говорећи о евроинтеграцијама, рекао је да Србији „неће дозволити улазак у Европску унију без јасно решеног питања граница“.„Како ћемо га решити, то је друга ствар. Хоћемо ли га решавати или нећемо? Народ ће свакако на неком референдуму морати да каже шта мисли о томе“, навео је Вучић.
Притисак и споља и изнутра
Кад се ради о уласку ЕУ, видели смо, подсећа за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић, да у кризним ситуацијама, каква на пример постоји на Кипру, постоји замрзавање конфликта и наставак евроинтеграција. Значи, појашњава он, држава може да уђе у ЕУ уз констатацију да не контролише део своје територије и да ће се то питање решити накнадно.
„Друга ствар је да ли према нама постоји таква добра воља. Очито она не постоји. Исти они који су извршили агресију на Србију 1999. године и окупирали Косово данас одлучују како ћемо ми ући у ЕУ“, напомиње Анђелковић.
Да ли је за Србију добро или није да наставимо европским путем, према његовом мишљењу је питање и за грађане и за политичку елиту и није релевантан појединачни став, осим као одраз једног гласача.
„Али, оно што је битно у овом случају и где се ја слажем са председником Вучићем, то је да грађани на референдуму треба да донесу одлуке“, истиче Анђелковић.
Коментатор Жељко Цвијановић подсећа за Спутњик да оваква Вучићева најава долази после изјаве француског амбасадора, где се потпуно отворено говори да Србија, ако жели да уђе у ЕУ, мора да промени сопствене границе.
„Други моменат због чега долази до тако отвореног наступа јесте и друга врста притиска која не долази из западних земаља, већ изнутра, будући да се Косово полако поново пење на листи политичких приоритета код српских грађана. Тако да видимо комешања у цркви, видимо комешања у народу и видимо да се полако Србија почиње изјашњавати о Косову“, наводи Цвијановић за Спутњик.
Вучић, самим тим, резонује Цвијановић, покушава да представи и једној и другој страни тежину проблема, али ни једној ни другој страни не може да обећа његово решење. Оно што би требало да умири грађане у овом случају, према његовом мишљењу, јесте питање референдума, мада је оно постављено прилично овлаш.
Шта ће рећи Срби
„Међутим, сваки референдум који се бави мењањем граница може да има само једно питање: да ли сте за мењање граница или сте против њега. А са друге стране, он говори да ће понудити најмање лоше решење. Другим речима, да ће негде ићи и на уступке према Албанцима. Дакле, према мом мишљењу, ово је један од последњих Вучићевих покушаја да покуша да задовољи обе стране, овај пут не прећуткивањем, већ веома отвореним приступом“, наглашава Цвијановић за Спутњик.
Анђелковић напомиње да нико у име грађана не сме да доноси одлуку о променама граница, поделама територије, уједињењима, о било чему што подразумева промену садашњег територијалног формата Србије, то мора бити предмет одлуке грађана.
„И свако ко има неку идеју о томе треба да изађе пред грађане, па нека они дају свој суд. Мислим да су грађани врло свесни да се национални интереси не смеју стављати на тезгу и не сме се њима трговати због европских интеграција“, указује Анђелковић.
Из мог угла, предлаже тај аналитичар, прихватљиво је решење и промена балканских граница, под условом да се уз албанско питање решава и српско.
„То значи, ако причамо о Косову и евентуалној подели Косова, онда паралелно морамо да причамо о Републици Српској и њеном праву на самоопредељење и исто тако да се отвори на међународним основама питање српског народа у Црној Гори где је изложен идентитетској дискриминацији, па и идентитетском геноциду. Значи, можемо о свему да причамо, али морамо целовито да причамо“, подвлачи Анђелковић.
Београд, нада се Анђелковић, неће бити на позицији таквих решења да све губи, а да ништа не добија. А онда ће, истиче, он, грађани дати свој глас и нико нема право да каже: „ја сам изманипулисан или преварен“.
„Ми ћемо бити та генерација која ће на себе узети косовско бреме, тога треба да будемо свесни и о томе треба да размишљамо и да будемо свесни одговорности. Референдум увек зависи од питања, али двосмислено питање не даје легитимитет нити национални консензус. Не верујем да се било која власт усудила да тако велику ствар узме на себе без националног консензуса, јер ко год то уради, пре или касније платиће цех“, јасан је Анђелковић.
Потенцијални унутрашњи сукоби
Сличног становишта је Жељко Цвијановић који предвиђа да у тренутку кад се прича о Косову потпуно отвори, неће постојати тај Србин који ће понудити најмање лоше решење и који ће жртвовати ту врсту територијалних интереса за и даље магловиту представу о ЕУ.
„Тако да нема много сумње да ће наш коначан одговор бити ’не‘“, категоричан је Цвијановић.
Међутим, он посебно истиче да се боји изазивања унутрашњих сукоба који би требало да доведу до сламања и Вучића и Србије.
„То би изазвао неко са стране, са свим полугама које постоје и које смо видели и у случају убиства Оливера Ивановића, па чак и код неких случајно сукобљених партнера. Јер је сулудо је да буду сукобљени, са једне стране власт која покушава да на Косову спаси шта се спасити може и овај део националне интелигенције који каже — нећемо дати Косово, и потпуно је у праву у томе. Те две политике морају да се подупиру у овом тренутку“, сугерише тај коментатор.
