Као што је познато на челу славне победничке  руске императорске армије  у рату против Наполеона  налазио се фелдмаршал Михаило Иларионовић Кутузов (1745-1813.), око чијег датума и места рођења су се историчари дуго спорили.

 

Руска историографија се на крају опредељује и за годину Кутузовљевог рођења бележи 1745. и родни град Петроград, док енциклопедија „Британика“ наводи, да Кутузов није забележен у матичним књигама рођених у Петрограду, тј. да тамо нема његове крштенице, што је једноставно немогуће, јер црква тог времена уредно бележи сваки долазак на свет !

 

Две Кутузовљеве рођаке су се дописивале 80-их година ХХ века: Српкиња из Мостара (Југославија) и Рускиња из Москве (СССР); а можда и није случајно да се на месту где се данас налази амбасада Србије у Москви (улица Мосфилмовска) у 17. веку налазило сеоско имање Кутузових и село Тројице-Голинишчево (тј. Тројице-Кутузово).

 

Такође је индикативно, да Руси нису никада пренели у Русију Кутузовљеве посмртне остатке из Шлезије (некадашња Прусија, данас Пољска), где је 1813. сахрањен, јер није био миљеник цара Александра I. Руски цар је невољно поставио дошљака-странца на чело своје моћне армије, ма како да је био доказано храбар, и то тек када више није имао избора.

 

Храбри Србин је надмудрио и зауставио Наполеона и његову војску, потврдивши умну поруку славног српског песника, владике и филозофа Петра Петровића-Његоша – „Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака!“

 

 

Проф. Радмила Тонковић
(Москва)