Прочитај ми чланакОзбиљна припрема Европске уније да наплатом уласка у Шенген зону профитира и до две милијарде евра годишње, могла би да буде нови удар на џеп српске дијаспоре која већином финансира посете најближих рођака.
Потенцијална мера је већ изазвала негодовање грађана Србије, од којих многи не само да путују код фамилије у ЕУ, већ и туристички обилазе чланице те зоне и традиционално летују на Егеју.
Према речима извршног директора Центра за слободне изборе и демократију Бојана Клачара, бриселски корак би био и нова у низу деградација Србије која би могла да појача српски евроскептицизам.
Срби све даље од ЕУ
– У Србији на пораст евроскептицизма највише утичу политички услови које Брисел поставља Београду, а кључан је онај око питања Косова – каже Цветићанин и додаје да је приметан пораст евроскептицизма и у неким земљама ЕУ.
Последње анкете показују пад расположења у Србији према ЕУ.
Тако је истраживање ТНС Медиум Галуп за потребе Делегације ЕУ у Србији почетком октобра 2015. показало да 59 одсто подржава чланство Србије у европској породици.
Према истраживању Института за европске послове после Брегзита, у јулу ове године, само 53 одсто било је за наставак пута ка ЕУ. Показало се и да је за прекид преговора с Бриселом 51 одсто становништва узраста од 18 до 29 година, док старији двотрећински подржавају евро-интеграције.
И један евро довољан за огорчење
– Ако донесу овакву одлуку, она ће свакако ићи на нашу штету, јер ће четворочлана породица морати да издвоји готово 60 евра више за одлазак у Грчку на море. Наша дијаспора је углавном финансијер пута својих најближих, па ће и њима то увећати трошкове – каже Бојан Клачар за „Вести“.
Он је упозорио да опада број грађана Србије који су за приступање ЕУ, па би плаћање уласка могло да доведе до раста броја евроскептика у Србији.
– За улазак у ЕУ 2012. године било је 62 одсто грађана Србије, а 2013. чак 66 одсто. Међутим, у априлу ове године је истраживање ЦеСИД-а показало да је за ЕУ 53 процента. Мада је најављена мера још хипотетичка, знамо да је српско јавно мњење подложно реакцијама из спољног света и медијима, па би чак и симболична наплата од једног евра могла да има негативне реакције – оценио је наш саговорник.
Заговорници пројекта су Француска и Немачка, које наводе да је јачање безбедности граница ЕУ мотив за увођење механизма регистровања страних посетилаца (ЕТИАС), сличног америчком. Међутим, наплата би зависно од цене уласка донела заједничкој каси ЕУ између 500 милиона и две милијарде евра годишње.
Портал ЕурАцтив наводи да је ревизија за период од 2014. до 2020. године показала да је европски буџет у опадању, па би нови потез био уносан. Процене говоре да је 2014. у Шенгенску зону ушло 30 милиона грађана држава које нису чланице ЕУ, али су у безвизном режиму. До 2020. тај број би требало да достигне 39 милиона путника. Још се не зна да ли ће Брисел цену уласка наплаћивати 13 евра као у САД, јер има наговештаја да би сума могла да буде већа.
Одлучује Берлин
Да је реч о финансијском потезу ЕУ сматра Невен Цветићанин из Института друштвених наука. Он указује да би уместо виза које су укинуте биле наметнуте друге врсте плаћања. Истиче да је српска дијаспора оправдано забринута могућим издатком, јер помаже родбину и добро зна да је економска ситуација у Србији врло тешка.
– Непријатна најава ЕУ показује и да су и они у кризи и траже нове изворе новца. Ту је, ипак, много важнија симболичка порука да као кандидат за чланство не очекујемо бенефите од њих, већ издатке. За сада мале и само за појединце, али све делује као нека врста плаћања чланарине за елитни клуб – оценио је наш саговорник.
Он је изразио бојазан да би наплата ЕУ могла да буде први корак у степеновању Шенгена, како би се тај простор учинио што мање доступним.
– Овакво понашање ЕУ према Србији свакако неће допринети изградњи међусобног поверења – закључио је Цветићанин, који сматра да је евентуално увођење или одбацивање овакве мере у рукама Берлина.
Балкан крава музара
Неименовани француски извори наводе да је зарада најважнији аспект увођења наплате уласка у ЕУ. После година политички коректних прича о укидању виза због људских права и сличног, Брисел сада мора да се бави прозаичним проблемима танког новчаника, пошто земље чланице очигледно немају намеру да учествују у намери Европске комисије да исплати три милијарде евра Турској за задржавање сиријских и ирачких избеглица, као и велике суме које су обећане Јордану и Либану за исту сврху.
Осим финансијских у изгледу су и политичке последице по Србију и сличне земље које су у реду за чланство. Наиме, Бриселу би се исплатило да земље као што је Србија што дуже држи у статусу кандидата, како би сви путници са Балкана и из других делова света плаћали захтеве за регистрацијом.
