Прочитај ми чланак

НАПАД НА РУСКУ ВОЈСКУ У СИРИЈИ — уследиће муњевит одговор

0

Из подручја на источној обали Еуфрата, где се налазе милитанти опозиционих Сиријских демократских снага и амерички специјалци, два пута је отварана ватра на сиријске снаге из минобацача и реактивне артиљерије, саопштио је званични представник Министарства одбране Русије Игор Конашенков.

Он је навео да са севера Дејр ел Зора милитанти СДС без икаквих препрека прелазе у борбене редове терориста ДАЕШ-а.

„Из подручја на источној обали Еуфрата, на којој се налазе милитанти СДС заједно са војницима америчких специјалних снага, на сиријску војску је два пута отворена интензивна ватра из минобацача и реактивних система“, навео је генерал.

„У позадини успеха сиријских снага, међународна коалиција на челу са САД и Сиријске демократске снаге зауставиле су операцију за ослобађање Раке“, додао је Конашенков.

По његовим речима, централни региони бивше престонице терористичке организације ДАЕШ који чине 25 одсто територије града остају под пуном контролом терориста.

Он је нагласио да заједно са сиријском војском борбу против тероризма воде и руске Специјалне специјалне снаге.

„Зато смо преко специјалног канала упозорили команду оружаних снага САД у Удејдеу (Катар) да ће покушаји гранатирања из подручја где се налазе милитанти СДС биће муњевито елиминисани. Положаји одакле буде гађано биће елиминисани свим расположивим средствима“, изјавио је Конашанков.

4 коментара “НАПАД НА РУСКУ ВОЈСКУ У СИРИЈИ — уследиће муњевит одговор

  1. EUInformer1 каже:

    Polako ali sigurno

    Piše Dejvid Mekalister

    Srbija se nalazi na dobrom putu u pogledu ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU. Da, potrebno je više reformi, ali sve dok se Srbija kreće napred, staloženo i dosledno, moramo priznati i podržati svaki korak ka našoj zajedničkoj evropskoj budućnosti.

    Tokom moje poslednje posete Beogradu u avgustu, primetio sam da zemlja postiže stalni napredak u sprovođenju ambicioznog programa političkih, pravnih i ekonomskih reformi. Na primer, Srbija je usvojila sveobuhvatan program reforme upravljanja javnim finansijama, kao i važne zakone koji se odnose na regulatornu reformu, plate u javnom sektoru i administrativne postupke. Razvijena je strategije za elektronsku upravu, usklađen je njen pravni okvir i nastavljena promocija sistema zapošljavanja zasnovanog na zaslugama. Napredak je takođe vidljiv i na ekonomskom planu. Smanjivanjem budžetskog deficita i restrukturiranjem javnih preduzeća, Srbija je uspela da smanji domaće i spoljne neravnoteže. Prema podacima Svetske banke, očekuje se da će privreda Srbije ove godine porasti za 3%.

    Međutim, potrebno je više napora kako bi se osigurala sloboda izražavanja, zaštita manjina, kvalitet sudstva, pristup pravdi, mere u borbi protiv korupcije i uključivanje civilnog društva u proces pristupanja. Kako bi dalje napredovala na svom putu ka integraciji u EU, Srbija bi trebalo da da prioritet naporima u ovim oblastima i pokaže konkretna dostignuća. EU, zauzvrat, mora ostati angažovana u zemlji i čitavom regionu Zapadnog Balkana i pružiti svoju podršku kada god je to potrebno. Ne radi se o nametanju naših rešenja, već o slušanju i napretku zajedno.

    EU je već daleko najvažniji donator nepovratne pomoći Srbiji. Trenutno je angažovana u oko 600 projekata koji podržavaju program reformi i razvoja zemlje i pomažu u pripremama za članstvo u EU. Mnogi od ovih projekata pružaju vrlo konkretne prednosti za društvo – od obezbeđivanja bolničke opreme i izgradnje vrtića, podrške inovativnim kompanijama i pomoći u borbi protiv korupcije. Pa ipak, takvi projekti mogu dostići svoj puni potencijal i pretvoriti se u javnu podršku za EU i proces pridruživanja, jedino ako su vidljivi širom zemlje. Svi smo pozvani da efikasnije komuniciramo u pogledu stepena i konkretnih koristi od angažovanja EU u zemlji.

    U regionu koji i dalje karakterišu etničke tenzije i podele, dobrosusedski odnosi predstavljaju osnovni uslov za postizanje političke stabilnosti koja je potrebna za integraciju u EU. Zato treba da obezbedimo da trenutni dijalog između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU, ide unapred i pomogne u rešavanju nerešenih sukoba između Kosova i Srbije.

    Težnja ka članstvu u EU će dati rezultate samo ako se sprovedu temeljne reforme. Proširenje EU je dugoročan proces. Pravne i strukturne reforme i bilateralni pregovori neophodni su za ispunjavanje kopenhaških kriterijuma i ne mogu se izvršiti preko noći. Stoga, ostajem uveren da će svaki mali korak na evropskom putu na kraju dovesti do stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Zbog
    toga moramo održati perspektivu članstva u EU živom i blisko sarađivati kako bismo osigurali da zajednička vizija, zajednička evropska budućnost, jednog dana postane stvarnost

    1. Simerijanac каже:

      Србија неће ући у ЕУ ни у наредних десет година!?

      Уколико у буџету Европске уније за период од 2020. до 2027. године не буде ставка у вези с проширењем, то значи да Србија неће ући у ЕУ ни у наредних десет година!

      То је рекао шеф дипломатије Ивица Дачић, уз оцену да је баш зато добро што је председник Александар Вучић недавно покренуо иницијативу да нам Брисел саопшти оквиран датум уласка у Унију.

      Ако у буџету ЕУ, који се усваја 2020. за период од седам година, не буде ставка везана за проширење, то значи да од нашег чланства нема ништа бар до 2027! Нас не занима евентуална идеја о уласку целог регионау ЕУ у истом тренутку, јер то није реално. Очекујемо зато да нам кажу оквиран временски рок у коме ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ. Ако нам то не кажу, ако нас нема у буџету који ће важити до 2027, па о чему онда ми уопште да причамо са Бриселом? – објашњава Дачић.

      Коментаришући захтеве за „европски рок“, главни уредник „Новог стандарда“ Жељко Цвијановић каже да није превелики оптимиста, али да је
      добро што је Дачић рекао оно што сви већ знамо.

      – Ни улазак Србије нити било кога другог са Балкана у ЕУ највероватније се неће наћи у пројекцији европског буџета до 2027. Управо знајући да Брисел не рачуна са пријемом Србије у следећих десет година, наша власт сада настоји да евробирократе истера на чистину. Наиме, европски захтеви од Србије нису мали, од уступака на КиМ, до спољне политике и односа са Русијом. А заузврат, шта добијамо? Ништа?! –каже Цвијановић, наглашавајући да ЕУ која не може Србији да понуди чак ни оквиран рок за пријем нема више никакав легитимитет.

      – Србија која у ЕУ не улази, рецимо, у наредних 20 година мора да преживи то време, а планирање живота за наредне две деценије довешће до новог претресања основних стратешких поставки. И то је коначан смисао Дачићеве изјаве. Кад схвати да неће у догледно време ући у ЕУ, Србија ће морати да се окрене себи, свом суверенитету и новим плановима – закључује Цвијановић.

      Јоксимовић: Можемо и пре 2027.

      Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић ипак верује да Србија може до чланства у ЕУ и пре 2027.

      – Уверена сам да у Унији постоји жеља за пријемом нових чланица. Чињеница је да се околности мењају, али ми треба да се прилагодимо и радимо на реформама због нас самих. Важно нам је да оне буду спроведене до тренутка пријема како бисмо били спремни за чланство, али и ЕУ мора буде спремна да нас прими уколико све неопходне критеријуме и реформе спроведемо – истиче министарка.

      Танјуг

  2. xyz каже:

    Рудској: Службе САД иницирале напад Џебхат ан-Нусра на нашу војну полицију и сиријску армију! https://colonelcassad.livejournal.com/3693287.html

    1. E. Lirsch каже:

      „zapadni partneri“… I treba im tako. Da su na vreme reagovali oruzjem do ovoga ne bi doslo ali oni „pregovaraju“ a NATO-fasisti i americki smrdljivci ubijaju. Sta pregovaraju sa kim i o cim. To verovatno vise ni Putinu nije jasno.

Коментари су затворени.