Прочитај ми чланакНепрекидни напади и дискриминација према Православној цркви у Црној Гори огледају се и у расподели буџетског новца
Свега 40.000 евра, од 200.000, колико је буџетом црногорског Министарства за људска и мањинска права било опредељено за помоћ верским заједницама, припало је Митрополији црногорско-приморској. Али, ни толико није добила, већ јој је исплаћено непуних десет одсто. Највише новца прошле године отишло је на рачун Исламске заједнице – 54.000, канонски непризнате ЦПЦ – 50.500, Католичке цркве – 36.215 и Јеврејске заједнице 19.500 евра.
Из Митрополије црногорско-приморске дуго већ упозоравају да ресорно министарство обавља расподелу новца на основу незаконитог акта, који није у складу са Законом о државној управи. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, каже за „Новости“ да су уместо законом прописаног правилника, на сцени незаконити критеријуми који „диктирају“ расподелу буџетских средстава.
– Јавност мора да зна да су Митрополији од ресорног министарства у 2018. години уплаћена свега 2.842 евра! Министарство се понаша дискриминаторски, док надлежни годинама на то не реагују, већ ћуте. Овај пут лични печат томе дао је министар Мехмед Зенка – каже Џомић. Немам ништа против што се он хвали да је верник и да иде у џамију и клања џуму, али из ове расподеле лепо се види да он фаворизује Исламску заједницу, као и распопа Мираша Дедеића и његову организацију.
Џомић додаје како је видео да је Дедеићу Министарство минулих година уплаћивало новац, чак и за додатне канале за Тотал ТВ, за поломљена стакла и за штошта друго, а што нема никакве везе са верским активностима.
Цицијашлук државних органа, међутим, није утицао на велику духовну обнову у Црној Гори, коју је пре готово три деценије започео митрополит Амфилохије. Свој видљиви израз она је добијала и у обнови храмова и манастира (око 600 њих), изградњи нових. Многи верници стали су у ред највећих ктитора српског рода, попут Новака Ђоковића, који је, на пример, помогао изградњу Цркве Светог архангела Михаила у Јасеновом Пољу код Никшића, крају његових предака. На листи донатора је и Матеја Кежман, прослављени фудбалер.
Ту је и ктитор Миодраг Дака Давидовић из Никшића, кога је патријарх српски Иринеј одликовао Орденом Светог Саве првог степена, а од митрополита Амфилохија добио је Орден Светог краља Милутина, за немерљив допринос у обнови манастира Острог и православних светиња широм Црне Горе, Србије, Косова и Метохије, Свете Горе.
Манастир Светог Саве у Орлини (Голија), грађен је седам година, опет захваљујући труду Миодрага Давидовића. Унутрашњост храма иконописале су златне руке оца Лазара, а иконостас професора мр Мирка Тољића. Ова голијска лепотица издигла се изнад целог краја и једнако се види из Црне Горе и Херцеговине.
И МИЛО ПОМАГАО
Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици, после две деценије градње, никао је на Момишићима, некадашњем метоху Хиландара. Камен темељац за изградњу храма, 9. августа 1993, поставила су три патријарха: васељенски Вартоломеј, српски Павле и московски Алексије. Изградњу храма у то време здушно су помогли Влада Црне Горе, тадашњи премијер Мило Ђукановић, као и Момир Булатовић, који је обављао највеће државничке послове.
