Сергеј Наришкин, директор Руске спољне обавештајне службе (СВР), у свом интервјуу за часопис „Разведчик“ дао је опширан преглед тренутне ситуације везане за сукоб у Украјини, односе између Запада и Русије, као и ширу геополитичку динамику.
Његове изјаве указују на озбиљну критику западних стратегија и предвиђање скорог краја специјалне војне операције уз остварење руских циљева.
Наришкин је истакао да је Русија близу постизања својих стратешких циљева у специјалној војној операцији (СВО). Према његовим речима, украјинска војска је на ивици колапса, док је режим Владимира Зеленског изгубио легитимитет, што га чини неспособним за било какве озбиљне преговоре.
Ово стање, како тврди Наришкин, није само резултат војних пораза Украјине већ и западних политичких и економских стратегија које су исцрпиле ову земљу.
Запад, према Наришкину, наставља да ескалира сукоб с идејом да исцрпи Русију. Међутим, он сматра да ће таква политика, уместо да ослаби Москву, довести до стратешког пораза самог Запада.
Наришкин је указао на „опседнутост“ Сједињених Америчких Држава Украјином, што је, према његовом мишљењу, већ почело да има деструктиван утицај на глобални финансијски и војно-политички систем који је Запад деценијама градио.
Он наводи да САД и њихови савезници губе иницијативу на многим кључним подручјима, укључујући Блиски исток, Азију, Африку и постсовјетски простор, где су, како тврди, „потпуно пропали.“
Ово, према Наришкину, указује на крај униполарног света који су Сједињене Америчке Државе настојале да одрже.
Посебну пажњу изазива тврдња да су западне силе, предвођене англосаксонским земљама, прешле на отворени тероризам и покушаје физичке елиминације политичких противника.
Као пример, Наришкин је навео покушај атентата на словачког премијера Роберта Фица, као и претње физичким насиљем према председнику Србије Александру Вучићу и мађарском премијеру Виктору Орбану.
Он тврди да су ове акције део шире стратегије усмерене против лидера мултиполарног света који се постепено формира.
Наришкин је упозорио и на дугорочну стратегију Запада да настави сукобе с Русијом користећи не само Украјинце, већ и друге народе источне Европе.
Он је тврдио да, када исцрпе украјинске ресурсе, западне силе планирају да ангажују балтичке државе, источноевропске народе, а у будућности чак и Немце, за борбу против Москве.
Према Наришкину, покушаји Запада да дестабилизују постсовјетски простор остају приоритет за америчке и британске обавештајне службе. Међутим, он тврди да су ти напори углавном неуспешни и да Москва остаје фокусирана на очување својих интереса у региону.
Такође је указао на чињеницу да Запад губи контролу над Блиским истоком и Азијом, док афричке земље све чешће показују отпор западном утицају, тражећи алтернативне партнере попут Русије и Кине.
Наришкин је закључио да су сви „светли лидери мултиполарног света у настајању“ под нападом Запада, али је изразио уверење да ће овај процес на крају довести до формирања стабилнијег и праведнијег глобалног поретка.
Он верује да ће покушаји доминације колективног Запада бити осујећени, а земље које подржавају мултиполарни свет ће изаћи као победници из тренутних криза.
Ове изјаве наглашавају руску перцепцију глобалних односа и указују на изазове с којима ће се суочавати Запад у покушајима да очува свој доминантни положај у свету.







