Прочитај ми чланакРуинирани домови здравља у већим градовима, а нарочито у приградским и сеоским насељима у унутрашњости Србије, уобичајена су појава. О реновирању старих, често привремених објеката, власт најчешће прича пред изборе, као и о изградњи нових, у насељима у којима их деценијама чекају. А онда председник државе и министар здравља, буду и више него дарежљиви, али према суседној земљи, па из нашег буџета дају готово два милиона евра за нови дом здравља у Републици Српској.
Примарне здравствене установе у Србији одавно су пуштене низ воду, чему сведоче стари, оронули објекти, неопремљене ординације и забрињавајући недостатак стручног кадра.
Такође, у прилог овој констатацији иде и чињеница да у појединим деловима Београда, и других већих, а посебно мањих градова и села, уместо неопходног, новог дома здравља, најчешће “никне” тржни центар, паркинг или неки сличан профитабилни објекат.
Наиме, домове здравља у Србији, током последње деценије, власт углавном реновира парцијално или су на чекању, али најаве о грандиозним пројектима не мањкају. За то време председник државе и министар здравља сликају се пред новоизграђеним Домом здравља “Србија” у Станарима, у близини Добоја, у Републици Српској, за који је из буџета, Влада Србије одобрила готово два милиона, тачније милион и 800.000 евра.
Радови на изградњи нове зграде овог ДЗ почели су пре две године, на месту где се некад налазила стара амбуланта. Председник Србије најавио је да ће наша држава наставити да помаже Републици Српској, “с највећом пажњом и љубављу”.
Последњи објекат изграђен пре 50 година
У међувремену, житељи насеља Бежанијска коса и Ледине у Новом Београду, Винче у Гроцкој, Батајнице у Земуну, Пантелеја у Нишу, и у још десетинама села и приградских насеља, деценијама чекају нови дом здравља.
Наиме, Нови Београд, као највећа општина у Србији, пре пола века добио је последњи дом здравља, у Блоку 44, који је у руинираном стању. Недавно се велики број станара Бежанијске косе и Ледина обратио Центру за локалну самоуправу са молбом да се заједнички апелује да се изгради дом здравља у овом делу града.
Преко 40 хиљада станара Бежанијске косе и 15 хиљада са Ледина немају примарну здравствену установу, а два постојећа објекта у Новом Београду су далеко и не могу да опслуже ову најмногољуднију општину.
“Деценијама нам обећавају нови дом здравља, али ништа од тога. Постојећи су нам далеко, али су једини избор, осим ако не идемо приватно. Сад читамо да је парама из нашег буџета плаћен објекат у Републици Српској. Немам ништа против да помогнемо, али дајте да прво средимо своје двориште, па да се хвалимо туђим”, револтирано каже за Нова.рс Чедомир Војводић, који је рођен на Бежанијској коси, где сад живи са супругом и двоје деце.
Такође, београдском насељу Винча неопходан је нови дом здравља, јер је тренутни подигнут пре више од 50 година као привремени објекат. Из владајуће Српске напредне странке пред сваке изборе обећавају житељима овог насеља да ће им изградити нови дом здравља, који би био адекватан за 30.000 становника, али пројекат је и даље само на речима.
Подсећамо и да је Општина Земун добила грађевинску дозволу за изградњу новог Дома здравља у Батајници, а изградња објекта на 4.000 квадрата, најављена је још у јануару ове године.
Такође, Општини Пантелеја у Нишу неопходан је дом здравља, кажу становници овог дела града на Нишави. Међутим, уместо здравствене установе, власт је најавила отварање нове продавнице великог трговинског ланца.
Зграда завршена, али затворена
Постојећи домови здравља, међутим, често су неупотребљиви из више разлога.
На отварање Здравствене станице (ЗС) у Железнику, која припада Дому здравља “Др Симо Милошевић” на Чукарици, од октобра 2022. чека више од 20.000 људи, због чега су га и прозвали „Скадар на Бојани“. Иако је зграда готова, затворена је, а пацијенти настављају да се лече у Сремчици и на Бановом брду.
Ни у Чачаку није боља ситуација. Грађани сматрају да се дом здравља и примарна здравствена заштита уништавају годинама у овом граду.
“Ти објекти налазе се на атрактивним локацијама које су погодне за изградњу. Купују се санитети, да се неко слика поред њих, а то што нема посаде за санитет, није важно јер то нема неки маркетиншки ефекат”, изјавио је раније др Александар Радојевић, председник Градског одбора Народне странке.
Милијарде за пројекте
Нажалост, тамо где има објеката и медицинске опреме, најчешће нема кадрова.
У ДЗ у Љигу је у јуну ове године радио само један педијатар, јер је други отишао у пензију, а на конкурс се нико није јавио. Такође, у ДЗ Нови Сад почетком 2024. кубурили су са педијатрима, јер како су навели, дечји лекари су отишли из државне у приватну службу због превеликог притиска на послу током пандемије.
Министар здравља Златибор Лончар недавно се похвалио да је у претходних 10 година у здравство Србије уложено више од милијарду евра, док је само за пројекат Национални стадион, планирано улагање од пола милијарде, а за ЕXПО 2027 око 2,5 милијарде евра.
У мору луксузних пројеката, ипак се нека “сића” повремено, сликања ради, одвоји и за примарно здравство.
Да не буде све тако црно, надлежни јесу испунили једно обећање, иако са великим закашњењем, када је у Борчи 2021. после вишегодишњег чекања, коначно отворен нови дом здравља. Изградња ове установе, према првобитним најавама, требало је да буде готова још 2017. године.
У парцијално сређивање установа, које увек обезбеди квалитетан маркетинг, укључило се и Министарство државне управе и локалне самоуправе, које је за педијатријску службу Дома здравља Нови Београд определило три милиона динара за санацију.
Тада је наведено да ће средства у износу од око 320 милиона динара бити опредељена за набавку магнетних резонанци, мамографа и ултразвучних апарата, за домове здравља у Београду, од којих већина и даље кубури са опремом.
Лекари опште праксе генерално су незадовољни платама и условима рада.
“Немамо специјалисте, забранили су нам да заказујемо термине за пацијенте у појединим клиникама, код нас нема холтера, ни ултразвучних апарата или нема ко ни да прочита резултате, не радимо ни најважније лабораторијске анализе. Све смо то некада имали и све нам је држава ускратила“, љутито за Нова.рс причају лекари у једном државном дому здравља, у граду у унутрашњсти Србије.
Крајем фебруара 2023. бивша министарка здравља Даница Грујичић, истакла је да домови здравља морају имати кључну улогу у здравственом систему Србије, али није појаснила како ће преузети ову улогу, имајући у виду бројне проблеме у опреми и кадру. Објашњење о враћању кључне улоге примарној здравственој заштити, међутим, још није дао ни актуелни министар Златибор Лончар.
