Прочитај ми чланак

НАРОД НА НОГАМА: Протест у Нишу због поклањања аеродрома држави

0

Око две хиљаде Нишлија затражило је вечерас од одборника Скупштине града Ниша да не усвоје одлуку којом ће се Републици Србији предати власништво над Аеродромом „ Константин Велики“ у Нишу.

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић и градски већиници изгласали су ту срамну одлуку, и зато захтевамо да поднесу оставке. Ако авиони не лете из Ниша, летеће градоначелник- поручио је окупљеним грађанима Милош Бошковић, народни посланик „Доста је било“ који је недавно вратио мандат тој странци. Нишлије су га прекидале узвицима „ Оставке,оставке“, „ Не дамо аеродром аеродром је наш, „Ниш је наш град“… Многи од учесника протеста су звиждали пиштаљкама.

Бошковић је оценио да је главни разлог изненадне заинтересованости државе за нишки аеродром због тога што је Французима дата концесија Аеродрома у Београду.

– Не знамо какав је уговор за Београдски аеродром потписан јер је све тајно.Али, држава жели да има контролу над Аеродрому у Нишу и осталим аеродромима у Србији како би ако затреба могла да повећа авио-таксе и смањи број путника или да укине авио-линије. И то таман кад је Аеродром заживео и кад је у Ниш авионом долазило много више туриста. И кад су многи од вас за мале паре могли да оду у посету својој деци. Зато сви заједно нећемо дозволити да нам узму наш аеродомо-поручио је он.

Нишлије су заједно прошетале до Градске куће, где су неки од њих бацали папирне авионе у знак протеста. Бошковић је позвао Нишлије на нови протест,сутра у 17 часова на централном градском тргу у Нишу.

Бошковић је синоћ преко друштвених мрежа позвао грађане Ниша на протест на Тргу краља Милана како би се успротивили одлуци Градског већа Ниша о устапању власништва Аеродрома, а његов позив су подржали Удружени покрет слободних станара, представници опозиционих странака, Зоран Живковић из Нове странке, челници Демократске странке у Нишу, Милан Лапчевић из ДСС, Бранислав Јовановић из Народне странке Србије…

Национална коалиција за децентрализацију (НКД) захтева смену градоначелника Ниша Дарка Булатовића И свих градских већника јер су одлучили да “Републици поклоне нишки аеродром, без икакве надокнаде и без задржавања икаквих права у односу на овај значајан ресурс”.

-Ово је сраман чин. Подсећамо да је аеродром развијан парама Нишлија и Нишлијки, да је то аеродром који припада нама, а не привременој власти у Нишу. Реч је о ресурсу који смо градили за будуде генерације Нишлија и нити једна власт нема права да нам то одузима-наводи Младен Јовановић, председник Управног одбора НКД.

Нишке демократе су оштро осудиле ову одлуку И позвале одборнике да је не изгласају у Скупштини града Ниша.

-Већ смо упозоравали да се припрема потпуна предаја нишког аеродрома Министарству, односно Београду. Самим тим град Ниш остаје без једног од кључног мотора развоја не само града Ниша већ и читавог региона. То је нарочито дошло до изражаја оног тренутка када је потписан тајни уговор о концесији Владе Републике Србије и концесионара. И поставља се питање да ли ће после оваквог потеза актуелна напредна власт предати и читав Град Ниш Београду-каже председник Градског одбора Демократске странке у Нишу Миограг Станковић.

Министарство грађевинарства, саобраћаја И инфраструктуре саопштило је данас да “ ће заједно са Владом Србије наставити да улажу велика новчана средства у опрему И безбедност Аеродрома “ Константин Велики “ у Нишу.

75 коментара “НАРОД НА НОГАМА: Протест у Нишу због поклањања аеродрома држави

  1. Jas J каже:

    Prokleti VELEIZDAJNIK av av bi sve da unisti! NE DAJTE LJUDI SVOJE! Sa VELEIZDAJNIKOM treba sto prije na PALU!

  2. Monter каже:

    „Vučić je i posredno kritikovao menadžment aerodroma „Konstanin Veliki“ u Nišu, verovatno jednu od najuspešnijih priča u srpskoj civilnoj avijaciji u 2017. godini. Rekao je da su „pustili“ Niš (da se razvija) uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma „nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta Nikole Tesle“.““
    https://tangosix.rs/2018/15/01/vucic-stranci-bolje-upravljaju-bolje-znaju-o-aerodromima-nis-je-napravio-problem-beogradu-ali-smo-ih-pustili/
    Vučić je odlučio da više ne „pušta“ niški aerodrom da svojim poslovanjem smanjuje broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“

    1. Херцеговина каже:

      Нишлије су у праву.
      Ни по коју цијену не треба дати аеродром.
      Ође на сјеверу Србије,,,Никола Тесла,, је давно превазиђена ствар.
      Масовно се користе услуге Темишварског аеродрома ,лоу кост компаније лете Темишвар-Берлин 20 евра повр.карта, и не знаш да неко ради у Њемачкој, сваки други викенд је ође скоком:)

    2. pepealehandro каже:

      Значи сва четничија са севера Србије лети лоу костом из и до Темишвара!!!
      Прибележићу то. :))))

    3. Херцеговина каже:

      Ахахахахаха добар ++++++

    4. pepealehandro каже:

      “Najinteresantniji komentar u intervjuu svakako se odnosio na regionalne aerodrome. Po Vučićevim rečima, sa Vincijem je ispregovarano da Niš, Ponikve i Morava mogu porasti do milion putnika u sledećih 12 godina. Nije bio jasan da li se ograničenje odnosi zbirno na sve aerodrome i da li to znači da je „dozvoljeno“ do milion putnika svake godine. Ovo će biti jedna od najbitnijih stavki koncesije i sigurno ćemo u narednom periodu dobiti preciznije pojašnjenje.

      Vučić je i posredno kritikovao menadžment aerodroma „Konstanin Veliki“ u Nišu, verovatno jednu od najuspešnijih priča u srpskoj civilnoj avijaciji u 2017. godini. Rekao je da su „pustili“ Niš (da se razvija) uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma „nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta Nikole Tesle“.“

    5. Дуња каже:

      Ево и за допуну, мало више економске аналитике – како је утицао позив Макрона, нашој одважној плачипи#ки-
      „Ванси је дао најбољу концесиону понуду у односу на остала три конкурента, а Влада Србије је понуду прихватила. Али, концесиони партнери тек треба да започну преговоре, Ванси каже да ће се то догодити кад буде готов завршни рачун Аеродрома за 2017. годину.
      Према очекивањима француске компаније Уговор о концесији требало би да буде потписан у првом тромесечју ове године. Теоретски посматрано, преговори могу да буду неуспешни и да пропадну из разних објективних и субјективних разлога, укључујући и тесан рок за преговоре. Примера ради, преговори о концесији за загребачки аеродром ”Плесо” (”Фрањо Туђман”) почели су 29. фебруара 2012. године, а уговор о концесији потписан је 2. децембра 2013.
      Реално посматрано, шансе Вансија да не постане концесионар београдског аеродрома такође су у сфери – теорије. Мада преговарачки процес тек треба да почне, две су чињенице које иду у прилог успешном завршетку овог посла и дефинитивног скидања с дневног реда теме управљања аеродромом из државне фотеље. Јер, све је боље (па и концесија, а најбоља опција је приватизација) од остављања највеће српске ваздушне луке у партијској својини.
      Прва чињеница је дуготрајност претходних преговора и њихова ”стечевина”. Добро обавештени инсајдер из међународних консултантских кругова тврди да о концесији за београдски аеродром српска и француска страна преговарају већ четири-пет година, да је српску страну предводио високопозиционирани али не превише експониран човек од поверења власти и да су у тим неформалним преговорима много пре тендера договорени важни детаљи.
      Друга чињеница је политички ветар у једра овом послу који је дувао из оба правца. Није остало непримећено да је ”тачку на и” месец дана пре избора концесионара ставио француски председник Емануел Макрон чувеним писмом српском председнику Александру Вучићу од 11. децембра прошле године у коме каже: “Поред квалитета наших политичких односа, наши економски односи су недавно ојачали, а то је знак интересовања француских предузећа за српско тржиште и за перспективе економског раста Србије. По том питању, желим да привучем Вашу пажњу на квалитет француске понуде у сектору инфраструктуре, посебно урбане и аеродромске и у области енергетике. Више француских предузећа је позиционирано за велике уговоре у Србији у тим областима”. Слично је и с друге стране. У прилог тези да ће (макар и тромесечни) преговори о концесионом уговору бити само ”фикус” и да је унапред већ све договорено могу да послуже не случајни лапсуси српског председника који овако ”певуши” концесиону песму (интервју РТС, 14.1.2018.): ”Договор о концесији за Аеродром Никола Тесла најбољи је пример и доказ колико је Србија другачија”. Радио-телевизија Србије у свом извештају саопштава да је председник ”изнео детаљне податке о договору”, да су поред концесионе таксе ”договорене и инвестиције” и да је председник ”настављајући да прича о успешном уговору са Вансијем изјавио да смо добили више новца него земље у суседству”. Дакле, час је уговор, час договор а заправо би требало да се ради само о концесионој понуди којом је Ванси победио на тендеру и о којој партнери тек треба да преговарају (договарају) да би на крају постала Уговор о концесији (на, рецимо 250 страна као концесиони уговор за ”Плесо”).
      Иначе, једногодишња историја најновије концесионе понуде за београдски аеродром пуна је занимљивих детаља и необичних обрта. И поред вишегодишњих тајних преговора Французи, односно компанија Ванси, нису били сигурни у победу на тендеру, све док се председник Макрон није у децембру ”невидљивом руком” укључио у кампању. Несигурност Вансија произилазила је, вероватно, из сазнања да је у пролеће 2017. године српска страна ушла у озбиљне разговоре с још једним концесионим понуђачем али на нешто широј преговарачкој платформи. Тендер за концесију објављен је 10. фебруара прошле године, а већ у марту процурила је информација да се на тендер јавио и кинески конзорцијум HNA airport и China National Aero-Technology. Преговори с Кинезима нису, међутим, подразумевали само Аеродром као тему. Извор близак српском тендерском тиму тврди да је Србија халапљиво загризла удицу којој су јој бацили Кинези а да се у том ”пецању” највише истакао један бивши министар, који се ”ложио” на Кинезе. ”Гутање удице” догодило се у време кад су се појавиле озбиљне назнаке о кризи европских операција Етихада, мањинског акционара авиокомпаније Ер Србија. Смена генералног директора Џејмса Хогана и пропаст Етихадових европских фирми Алиталија, Ер Берлин и Дарвин ервејз унервозили су политичко руководство у Београду и натерали га да у преговорима с Кинезима одмах израчуна и понуди нови преговарачки ”алгоритам” – Аеродром ”Никола Тесла” плус Ер Србија. Кинези су, наводно, прихватили тај ”пакет аранжман” и од пролећа до децембра прошле године вукли за нос и завлачили српску страну најављујући обавезујућу понуду. То је и био кључни разлог зашто је српска страна неколико пута у новембру и децембру продужавала рок завршетка тендера.
      Међутим, прва назнака пропасти београдске ”кинеске опције” појавила се у новембру кад је кинеска компанија Shashi Airport (SHS)објавила намеру да од аеродрома Марибор направи регионални центар за путнике и карго саобраћај до Кине и из Кине. План је да се писта тог аеродрома прошири за додатних 800 метара што ће омогућити слетање и авиона Ербас а330 или Боинг 777. Радови почињу ове године а капацитет аеродрома повећаће се са садашњих 600.000 путника годишње на три милиона.
      Коначна потврда ”завлачења” кинеских преговарача била је необавезујућа понуда за београдски аеродром која је била дупло лошија од најслабије на тендеру. А кап у чаши прелио је кинески услов за преузимање Ер Србије – смањење флоте на пет авиона. То је био гори предлог од оног који је у септембру дао нови генерални директор Етихада – да се број авиона Ер Србије смањи на шест.
      У кратком вакуму између ”необавезујућих” Кинеза и ”обавезујућих” Француза у Београду се појавила ”нервозна” опција по којој је требало да се одустане од концесије за аеродром али да се очува нови ”алгоритам” (Аеродром плус Ер Србија). ”Пуштена је бува” да тендер за концесију треба поништити и да Аеродром доделити на управљање СПС-у, а да удео Етихада у Ер Србији откупи – Ер Пинк. Увођење компаније Ер Пинк у игру заснивало се на вестима да је та компанија у септембру послала на школовање пилоте за Ербас А320 и да се на тржишту интересује за лизинг једног таквог авиона како би подигла AOC (Air Operator Certificate)на комерцијални ниво. То је одмах протумачено као жеља Ер Пинка да стекне перформансе и припрема за квалификованог купца Етихадовог удела у Ер Србији.
      Све даље приче на ту тему прекинуо је улазак у игру француског председника и проглашење Вансија за победника тендера.
      Иако је Ванси проглашен концесионаром пре него што су званични преговори и почели (то само говори о извесном нестрпљењу даваоца концесије) и добио одрешене руке за аеродром још ће се у наредна три месеца ломити преговарачка копља око многих ставки везаних за концесију, права и обавезе, имовину…
      Оно што јавност од тендера за сада види више је рендер (специјални ефекти и популистичка визуелизација) него реалне чињенице. Колико су осетљиве теме о којима је можда већ било преговора или ће се тек разговарати показује пример експресно смењеног директора Контроле летења Србије и Црне Горе Радојице Ровчанина. У јавности се погрешно шпекулисало да је Влада сменила Ровчанина или зато што је поделио 13. плату или што на његово место треба да дође досадашњи директор Аеродрома Саша Влаисављевић. Међутим, прави разлог је што је Ровчанин ничим изазван открио како је и Торањ на Аеродрому, уз све остало, већ поклоњен Вансију али да је он као директор Контроле летења обезбедио 30 милиона евра за изградњу новог торња. Љутња на Ровчанина била је толико велика да се тражила телефонска седница Владе како би што пре био најурен.
      Прича о Торњу само је детаљ како ће око имовине и права коришћења аеродромске инфраструктуре бити још много натезања концесионих партнера у преговарачком процесу. Примера ради, питања су да ли ће Ванси тражити земљиште на коме је сада аеродромски паркинг које је београдском предузећу Паркинг сервис дао ”Никола Тесла”. Затим, чији ће бити 16 паркинг позиција за авионе испред хангара, да ли ће Ванси као концесионар издавати у закуп зграде Летачке оперативе, Кетеринга, царинских складишта, Музеја ваздухопловства? Шта ће Ванси да ради с авионом Боинг 737-200 који је Аеродром запленио од Авиогенекса због неплаћених дугова? И на крају, да ли ће и ко заменити швајцарски Дуфрy кад 2021. године истекне уговор о закупу простора за фри-шоп продавнице?
      Посебно интересовање, најпре стручне, јавности везано је за суштински детаљ концесионог уговора – на кога пада ризик ако рецимо број путника Ер Србије као полудржаве компаније и највеће корисника услуга падне испод договорене црте? Да је то могућа ситуација показују подаци за новембар и децембар прошле године кад је Ер Србија имала по 10.000 путника мање него у истим месецима 2016. године и кад је то био једини пад пошто су све остале авиокомпаније имале раст операција на аеродрому. За познатог бечког професора приватно-јавног партнерства нема дилеме, он каже да је уобичајено да је у таквим уговорима сав ризик на ономе ко даје концесију (дакле, на држави Србији).
      Све су то шкакљива питања, али разумљиво је да се у јавности као ипак најважнија тема намеће судбина запослених у компанији Аеродром ”Никола Тесла” по уласку концесионара.
      Тумачећи намере и саопштење будућег концесионара председник Србије Александар Вучић пожурио је да тврди како је ”из компаније Ванси обећано да неће бити отпуштања радника” и да је ”веома важно да се концесионар потписаном намером обавезао да неће отпуштати запослене на аеродрому”. Ванси у свом саопштењу, међутим, каже нешто друго – да ће бити обезбеђена могућност свима да задрже посао, а не да ће задржати све запослене.
      На аеродрому ”Никола Тесла” запослено је (у разним формама уговора) 2.400 радника, рачунајући и 350 које је Аеродрому прошлог лета утрапила Ер Србија. У 2016. години трошкови запослених (тада их је било 1.994) били су 2,8 милијарди динара, односно 56 одсто свих трошкова (5.035.391.000 динара) Аеродрома. Да ће за концесионара то бити апсолутно неодржив број запослених показују упоредиви подаци о пословању Вансија. Наиме, та компанија у 2016. години имала је 11.500 запослених и управљала с 35 аеродрома. То значи да је на сваком аеродрому просечно било запослено 329 особа.
      Занимљиво је да је Аеродром ”Никола Тесла” 2016. године имао мањи приход а већи расход по путнику него 2014. године. Приход по путнику 2016. био је 14,43 евра а 2014. – 14,58 евра. А расход је 2016. био 8,52 евра а 2014. – 8,43 евра.
      Просечан број запослених по аеродрому открива и суштинску пословну намеру Вансија на београдском аеродрому – да се искључиво бави аеродромском оперативом (руковање инфраструктуром, мостовима, платформама, рампама, терминална контрола, паркинг, путничка такса…) зашта му неће требати у најоптималнијој варијанти више од 500 радника.
      Тренутно највећи ”послодавац” у оквиру компаније Аеродром ”Никола Тесла” је ”handling” (путнички сервис и све пратеће делатности услуга авио-компанији, штагла за гурање авиона, замена климе у авиону, распоређивање багажа у сортирници, продавац карата, карго…) у коме ради 1.200 запослених. Одмах затим следи служба обезбеђења са око 400 запослених.
      Хендлинг је оно што може бити ”кост у грлу” концесионих преговора. Извесно је да се Ванси неће одмах изјаснити о броју потребних радника и да ће ту тему оставити за јесен, али је сигурно да ће му 1.600 сада запослених (по разним основама) на Аеродрому бити нека врста технолошког вишка. Јер, у Европи постоји обавеза да фирма која се бави земаљским опслуживањем (хендлингом) мора бити издвојена од аеродромског оператера. Дакле, Ванси не може да буде хендлер на аеродрому којим управља.
      Тим послом баве се специјализоване фирме. То значи да 1.200 радника који сада раде тај посао неће аутоматски изгубити посао. Могуће је да им се само промени послодавац, па ће уместо што су до сада радили за ”Николу Теслу”, убудуће бити запослени код неке новоосноване фирме која ће се бавити хендлингом на београдском Аеродрому. То свакако неће бити Ванси. А такву фирму могла би да оснује (и преузме 1.200 запослених) држава, или авиокомпанија Ер Србија (поновно оживљавање Air Serbia Ground Services) или, рецимо, бизнисмен близак владајућим структурама.
      Проблем је што та фирма, по правилима Споразума о отвореном небу (Опен скy) не може да буде монополиста. Према прописима овог Споразума за београдски Аеродром ”Никола Тесла” предвиђена су најмање три (а може и више) хендлера, која ће се жестоко такмичити за наклоност 200 (???) авиокомпанија с колико Ванси планира да изгради партнерство на београдском аеродрому. То што, рецимо, један од тренутних хендлера на београдском аеродрому ”Скy партнер” личи на ”успавану лепотицу” (опслужује авиокомпаније Vizz air и Transavia) не значи да се у скорој будућности неће пробудити. Назнаке такве могућности постоје. Примера ради, компанија Трансавиа је нискобуџетно дете моћне авиопородице Air France-KLM и не би било ништа необично да Трансавиа ускоро сваки дан лети из Београда за Амстердам а да кроз три године Ванци као оператер за Трансавиу направи базу на београдском Аеродрому, подржавајући апел председника Макрона о ширењу француских компанија на српском тржишту.
      Посебно треба ”испод ока” мотрити како ће се у новонасталој ситуацији понашати немачки див Луфтханза и за ког ће се хендлера на београдском Аеродрому определити у будућности. Та компанија сигурно неће седети скрштених руку и извесно је да би могла у значајној мери да утиче на судбину ”Николе Тесле”.
      Добри познаваоци прилика наслућују везу Луфтханзе с мистериозним немачким фондом 4К Инвест у истискивању Етихада са европског тржишта. Фонд 4К Инвест је као власник словеначке авио-компаније Adria airwaysпрошле године купио од Етихада швајцарски Дарwин аирwаyс и пре неки дан га затворио продајући све Дарвинове авионе. Понашање Луфтханзе при гашењу 27 година старог бренда Аир Берлин многи су окарактерисали као суров и беспоштедан обрачун са Етихадом на европском небу. Чини се да тај обрачун није завршен јер има аналитичара који типују на опцију да ће се фонд 4К Инвест појавити као купац обједињеног пакета у коме би пазарио Croatia Airlines и Етихадов удео у Air Serbia. Колико је ствар постала озбиљна говори и податак да се већ спомиње име новог директора будуће јединствене регионалне компаније. Он, наводно, тренутно ради као топ менаџер у једној од највећих приватних хрватских компанија и није лаик у ваздухопловству.

  3. Lune каже:

    Qqhm,hmm…to je vec,pomodarstvo,dase bune,radi “ rijalitia“..aerodrom,zatvoriti,pistu zaorati..

  4. Љубен Момчиловић каже:

    OВАЈ ПЕДЕ. БИ ДА ПРОДА ЈПШ ЈЕДАН АЕРОДРУМ

    1. Mile Tranzicija каже:

      Ma stvar je vidljiva iz aviona, sa meseca. Prosle godine, 2017-te je sa Niskog aerodroma putovalo 350.000 putnika. Postao je regionalni aerodrom sa koga su putovali putnici iz cele Juzne Srbije (cela Timocka Krajina, Pomoravlje,Toplica), ljudi iz Makedonije, Bugarske, sa Kosova.
      Presudno je to sto je aerodromska taksa mala, leti se lou kost kompanijama, dok je let Er Srbije do istih gradova u Evropi 3 do 4 puta skuplji.
      Posto su idioti prodali aerodrom Nikola Tesla Francuzima, oni verovatno traze da se Niski aerodrom ugasi, lou kost kompanije razjure, kako bi se ti putnici u sto vecem broju vratili na Nikolu Teslu kako bi Francuzi mogli da ih deru.
      Providni politicko- tajkunski dilovi.
      Pozdrav.

    2. Дуња каже:

      Пре продаје је била анализа разлога за француску акцију, то је, уз Згб, само пројекат да се из Бгд ради само лоу-кост саобраћај, ово је једини разлог, као што је и продаја свега по Србији, само зарад захтева еунатоуса газда и оно мало провизије, а не због тога што ми не умемо да радимо и боље од истих….

    3. Mile Tranzicija каже:

      Na portalu Tango Six o civilnom vazduhoplovstvu, rentabilnosti aerodroma, planovima I razvoju avio-kompanija pise Alen Sucur.
      Covek je veliki poznavaoc te problematike. Jos pre par meseci je predvideo da, ukoliko se Nikola Tesla privatizuje, dolazi do postepenog gasenja
      drugih aerodroma u blizini.
      Pozdrav.

  5. Dragoljub Popovic каже:

    Pametna odluka naroda da lopovima beogadskododjoskim ne dozvoli jos jedno pljackanje srbije.Zlocinca Vucica u Bugojno pa nek tamo prodaje dedovinu.
    Baa pozivni broj treba izbaciti iz citave Srbije
    Nek se bosanski okupatori na celo sa Vucicima nose u tri lepe
    Srbi srbijanci ajmo motke u ruke pa govna da najurimo iz srbije ne samo iz Nisa
    Sutra ce nas biti mnogo vise
    Dacemo nas aerodrom Rusima pacemo sa njima da sacuvamo nas Nis
    I ne samo Nis vec citavu Srbiju
    KO SMO MI MI SMO STVARALI SRBIJU
    A VI VISTE ONI KOJI RASTURAJU SRBIJU
    One koje ti zoves drzavnim oni su tu da nam uniste drzavu
    Dodjoski zlocincu komunistickog isprdka izdade te ono’Umjesto;
    Umjesto Srbije mar tamo odakle si doso

    1. gifteconomy каже:

      АVAV је јавно рекао пред камерама да му је отац умро кад је био мали – значи да није Вучић, није син човека кога представља као свог оца. Мислим да његов идентитет нећемо знати ни као титов – а није ни важно! Знамо да није пријатељ Срба и да је одрадио посао за странце.Осим тога вучићи из из тог дела Босне славе Ђурђевадан – његови агенти су се прешли, кад су му доделили неку другу славу.

      Немој нападати вучиће јер су они сви настрадали у Јасенобцу, а мало их је остало у Босни . зато су изабрили овo име да преко њега преваре народ!

      Наравно, не сме се дати аеродром издајицима – поносна сам на Нишлије. Тако се брани своје. Суверено!

    2. Lune каже:

      Hm,hmmm…pun si neke mrznje ko dupe govana,sedi,u Nis, disi nisi nizai disi, bice vas, jedan kombi na ezveznim protestima,..bez motki,to mozes, u tvojoj selendri,a ne Beogradu,i sire

    3. Lune каже:

      Hm,hmm…nece te „vi“, nista da date, niste nadlezni,ke rade smrkovi i pendreci,a ako ista vredi,posle vasih,varvarskih nasrtaja, stvarali su komunisti,ti si tada, bio „u maimina muda“..

    4. Lune каже:

      Hm,hmmm.tu li gi lili. ?

    5. забранити југо-латиницу каже:

      Пишљиво говно јб ли ти Срби из БиХ матер шугаву ви сте изабрали Вучића,а ако вам не одговара мијењајте га .

Коментари су затворени.