Прочитај ми чланак

НАРОД НИКО НЕ ПИТА: Почела кампања за интеграцију миграната у 7 српских градова

0

У седам градова са највећим бројем миграната - Суботици, Сремској Митровици, Шиду, Београду, Нишу, Врању и Прешеву, наредних недеља започеће локалне кампање подршке интеграцији мигрантског становништва у овим срединама.

Организације цивилног друштва из ових градова ће заједно са тамошњим локалним мрежама за подршку интеграцији избеглица организовати низ активности како би ублажили социјалну дистанцу између локалног и мигрантског становништва и указали на потребе и проблеме миграната који у овим градовима живе.

„Избеглице које су последњих година дошле са Блиског Истока, протресле су политичке системе свуда у Европи. Решење овог проблема нису ограде и враћање тих људи назад, јер нико на такав пут не креће без озбиљних и тешких разлога. Прави приступ је да заједно дођемо до решења које је прихватљиво и добро за све, за оне који су своје земље напустили и за нас који смо их у својим земљама дочекали“, рекао је Норберт Бекман Диркес, директор представништва Фондације „Конрад Аденауер“ за Србију и Црну Гору на састанку на ком су одабраним организацијама цивилног друштва из ових градова додељена средства да реализују кампању у својим срединама.

Локалне кампање које ће се наредних месеци водити део су међународног пројекта „Градимо заједно – мониторинг и јавно заступање у локалним заједницама“ које, уз подршку Европске уније, спроводе Фондација „Конрад Аденауер“, удружење „Атина“ и Македонско удружење правника.

Пројекат се реализује већ годину дана у Србији и у Македонији, у општинама са највећим бројем избеглица у обе земље (укупно 11 општина).

„Ми желимо да наше државе креирају услове да избеглице које то пожеле могу овде да остану и буду интегрисане у друштво. Радимо на томе да наши грађани разумеју потребе избеглица, да не пружају отпор идеји интеграције, да им кажемо да заједно можемо и треба да омогућимо да ови људи живе боље“, рекла је Александра Галоња, која руководи пројектом „Градимо заједно“.

Локалне кампање су усмерене на укључивање деце миграната у заједницу као и на заједничке активности локалног становништва и миграната, у циљу смањивања социјалне дистанце и упознавања.

У Суботици ће се организовати радионице са децом из основних школа из локалне средине и децом мигрантима; у Нишу ће се реализовати пројекат „Исти, али различити“ чији је циљ упознавање две културе; организације из Врања ће и родитеље и децу учити разумевању културних разлика; организација „Јефимија“ из Сремске Митровице спровешће кампању „Отворени хоризонти“; Црвени крст из Шида бавиће се питањем насиља у породици у мигрантској популацији; у Београду и Прешеву биће бројних активности чији је циљ превазилажење јаза између локалног и мигрантског становништва и боље упознавање.

У Македонији се овај пројекат спроводи у Скопљу, Дјевђелији и у Куманову где ће се наредних недеља водити кампање сензибилисања јавности на потребу укључивања миграната у друштвене токове.

Демографски сумрак Драгачева

Процене Републичког завода за статистику, говоре о поразној чињеници да општина Лучани губи око 400 становника годишње, што је око 2.000 људи мање за 5 година, односно чак 4.000 од пописа до пописа.

Годишње се у нашој општини роди од 125 до 150 беба, док умре око 400 становника. Само на негативној разлици рођених и умрлих, око 250 људи је мање годишње, док нас је по оптимистичном проценом, још минимум око 150 мање због већег одсељавања из општине, него досељавања. Ове цифре су у пракси још драматичније и неповољније, због све већег броја људи, првенствено младих који су отишли из општине у „бели Свет“ или у велике градове, а само су још фиктивно пријављени у Лучанима. По доступним подацима у 2014 години рођено је 151 деце, у 2015. години свега 127, а 2016. године укупно 136 деце. Број умрлих се у истом периоду кретао од 390 до 410 годишње.

По попису из 2011. године наша општина имала је 20894 становника. У исто време процене су биле да је број становника у општини Лучани у 2014. години био 2012, у 2015. години укупно 19625, а у 2016. свега 19255 становника. То значи, пратећи овакав негативан тренд, да је број становника наше општине у првој половини 2018. године око 18650, и то у најоптимистичнијој процени.

Број бирача уписаних у бирачки списак у марту 2014. био је 17705 у априлу 2016. било је 17235, а у марту 2017. било је 16941 бирача. Данас их је свега око 16600.

Где је излаз из овако суморних трендова , који карактеришу не само нашу општину, него и највећи део наша земље? Решење је конкретно у комбинованим и синхронизованим мерама које морају примењивати како локалне самоуправе, које обично располажу скромним средствима, али и снажном популационом политиком саме Државе Србије. У случају општине Лучани, одборничка група Двери већ годинама безуспешно тражи да се у популационој политици повећа износ накнада пропорционално за сваку следећу бебу у породици, као и да се обезбеде значајна средства за помоћ код вантелесне оплодње парова (ВТО) који не могу да имају децу.

Такође је предложена и „Породична Декларација“ са сетом мера и политиком којом би општина Лучани постала „заштитник и пријатељ породице“. Епилог је да је Општинско Веће усвојило Породичну Декларацију Двери, а да она на Скупштини општине Лучани није изгласана на бруку и срамоту већине одборника власти који је нису подржали. Такође сви амандмани Двери у вези повећања наканда за бебе и вантелесну оплодњу су од 2015. до 2018. године били одбијени од владајуће већине. Предлог одлуке о Вантелесној оплодњи (ВТО) који смо предали пре више месеци није ни разматран, како на Већу, тако ни на Скупштини.

Са друге стране од 2015. до 2018. године није било ни разумевања тренутне лучанске власти да се прихвате предлози и амандмани Двери да се одобре додатна средства за нове стипендије најталентованијим ученицима средњих школа и студентима државних факултета са подручја наше општине како би смо бар делимично зауставили одлив младих људи и стимулисали их за останак и будуће професионално усавршавање у нашој средини. Нема ни партнерских програма и мера општине Лучани у сарадњи са драгачевском привредом, пре свега из производног сектора, како би се заједничким снагама локална самоуправа и привреда заједно борили са проблемом незапослености и снажним миграцијама, посебно из Горњег Драгачева.

Већ сада су нам готово сва села испражњена и у „старосној зими“, а Гуча је последњих година доживела потпуни демографски, социјални и привредни слом. Срећом сами Лучани се још увек колико толико држе захваљујући успешном пословању „МБ Наменске“ и већине привредника из индустријске зоне у Дљину, али брине најава делимичне приватизације комплетне наменске индустрије у Србији и шта ће нам то донети у Лучанима у будућности, у погледу броја радних места и ефеката на општински Буџет.

Дужност Двери као породичног, народног и патриотског Покрета је да наставимо даљу борбу за програмске циљева, за које смо се залагали у мандату који је на истеку, како би смо бар нешто од ових побројаних негативних трендова ублажили и успорили, а мере у вези социјалне, економске, аграрне и популационе политике ће бити и окосница наше политике на предстојећим локалним изборима који су у Драгачеву све ближи.

Верујемо да су промене на боље могуће, а свакако су нужне и потребне.

26 коментара “НАРОД НИКО НЕ ПИТА: Почела кампања за интеграцију миграната у 7 српских градова

  1. Bosko za EU каже:

    Odlicna vest za Srbiju i nase gradjane, moramo pomoci izbeglicama, ne samo sto ce nam to pomoci na brzem putu ka Evropskoj porodici slobodnih naroda, vec i da dokazemo humanost na delu i popunimo mesta u Srbiji koja su manje naseljena.

    1. Nina каже:

      Haha radujes se bez razloga,ovi garagani idu dalje njih interesuje zapadna evropa mi smo sirotinja!

    2. Jovan Gligorijević каже:

      Na našu žalost oni nemaju gde dalje.Hrvati ih izlupaju pa ih vrate nama, Mađari podigli ogradu, rumunska lovačka društva su aktivna u lovu na plizove.
      Dakle, oni ostaju kod nas da ovde puste korenje, da nam pokažu kako se zemlja uništava nenormalnim natalitetom, da im socijalna pomoć bude kao nacionalna penzija, da šire svoju religiju i jednog dana da modifikuju naše hramove u džamije.
      Levičari, libtardi, soroševci su već uveliko na zadatku multi-kulturalnog uređenja Evrope a bogme i Srbije.

    3. Србин од Винче каже:

      Ако је вијест одлична, прими их ти све у своју кућу!

  2. konstantin каже:

    Treba im pomoci, useliti ih na Dedinje,Senjak i dr. poznata i skupa mesta. Nasi politicari obavezno da prime po jednu mnogoclanu familiju. Pocev od A.V, Ivice D., Zorane M., Slavice Dj.D, Nebojse S., i ostalih srpskih lezilebovica.

  3. Destroyer каже:

    Рат против белаца је стваран : https://m.youtube.com/watch?v=UVoQVKXItMg

    1. НекоТамо каже:

      Одличан и реалан видео…

  4. Destroyer каже:

    ГЕНОЦИД НАД НАРОДИМА ЕВРОПЕ
    Мало људи зна да је један од главних иницијатора процеса европских интеграција, био човек који је дизајнирао план за геноцид народа Европе. То је мрачна личност, чије постојање је непознато масама, али га елита сматра оснивачем Европске уније. Његово име је Richard Coudenhove Kalergi. Његов отац је био аустријски дипломата који се звао Heinrich von Coudenhove-Kalergi (са везом са византијском породицом Калергис) а његова мајка је јапанка Mitsu Aoyama. Калерги, захваљујући својим блиским контактима са свим европским аристократама и политичарима, како због родбинских односа његовог оца, племића-дипломате, и деловања иза кулиса, далеко од публицитета, је успео да привуче најважније шефове држава свом плану, чинећи их присталицама и сарадницима за „пројекат европских интеграција“.
    Године 1922.основао је „Пан-Европски покрет“ у Бечу, чији је циљ да се створи нови светски поредак, заснован на федерацији народа предвођених Сједињеним Америчким Државама. Европска интеграција би била први корак у стварању светске владе. Међу првим присталицама, укључујући и чешке политичаре Томаша Масарика и Едвард Бенеша и банкара Макс Варбурга, који је уложио првих 60.000 марака.Аустријски канцелар Игназ Сајпел и следећи председник Аустрије, Карл Ренер, преузели су одговорност за вођење „Пан-Европског покрета“. Касније ће, француски политичари, попут Леона Блума, Аристиде Брајанд, Алсиде Де Гаспери, итд, понудити своју помоћ.
    Са порастом фашизма у Европи, пројекат је напуштен, и „Паневропски“ покрет је био приморан да се распусти, али после Другог светског рата, Калерги, захваљујући френетичним и неуморним активностима и подршком Винстона Черчила, јеврејске Масонске ложе B’nai B’rith и главних новина као што је New York Times, успева да план буде прихваћен од стране Сједињених Америчких Држава. CIA је касније преузела завршавање пројекта.

    Суштина плана Калерги
    У својој књизи «Praktischer Idealismus», Калерги указује да становници будућих „Сједињених Држава Европе“ неће бити људи Старог континента, већ нека врста под-људи, производи мешања гена. Он јасно каже да ће народе Европе укрстити са азијатима и обојеним расама, стварајући мултинационално стадо без квалитета и лако контролисано од стране владајуће елите.
    Калерги прокламује укидање права на самоопредељење и затим елиминацију народа са коришћењем етничких сепаратистичких покрета и масовних миграција. Да би се Европа контролисала од стране елите, он жели да се људи претворе у једну хомогену мешану расу црнаца, белаца и азијата. Ко је ова елита, заправо? Калерги то посебно осветљава:
    “Човек будућности ће бити мешане расе. Расе и класе данас ће постепено нестати због елиминације простора, времена и предрасуда. Евроазијска-негроидна раса у будућности, биће слична у изгледу старим Египћанима, и она ће заменити разноликости народа и разноликост појединаца. Уместо уништавања европског јеврејства, Европа ће, против своје воље, префињено и образовањем тих народа, ићи до свог будућег циља као водећа нација кроз овај вештачки еволутивни процес. Није изненађујуће да су људи који су побегли из гето-затвора, постали духовно племство Европе. Тако је, пажљиво, од стране Европе, била створена нова раса аристократа. То се десило када су европски феудалци били срушени због еманципације Јевреја (радњама предузетим у Француској револуцији).”
    Иако ниједан уџбеник не помиње Калергија, његове идеје су водећи принципи Европске уније. Веровање да народе Европе треба мешати са Африканцима и Азијатима, уништити наш идентитет и створити једну мешану расу, је основа свих политичких заједница које имају за циљ заштиту мањина. Не из хуманитарних разлога, већ због директива издатих од стране немилосрдног режима који је помахнитао у највећем геноциду у историји. Coudenhove-Kalerg Европска награда се додељује сваке две године Европљанима који су се истакли у промовисању овог злочиначког плана. Међу онима који су награђени са таквом награду су Ангела Меркел и Херман Ван Ромпој.
    Подстицање на геноцид, је такође основа сталних тежњи Уједињених нација, које захтевају да се прихвате милиони имиграната, како би помогли ниском наталитету у ЕУ. Према извештају објављеном у јануару 2000.године у «Population division» ревији Уједињених нација у Њујорку, под насловом „имиграциона замена: решење за опадање и старење становништва,“ Европи је потребно до 2025. године 159.000.000 миграната.
    Могли би се запитати како је могућа таква прецизност у проценама имиграције, ако није било унапред смишљеног плана. Извесно је да би ниска стопа наталитета лако могла бити преокренута и повећана са одговарајућим мерама подршке породици. То је тако јасно да допринос страних гена не штити наше генетско наслеђе, већ омогућава његово нестајање. Једина сврха ових мера је да се потпуно униште наши народи, да се претворе у групу народа без националне, историјске и културне кохезије. Укратко, политика Калерги плана је била и остала, основа званичних државних политика усмерених на геноцид против народа Европе, кроз масовне имиграције. G. Brock Chisholm, бивши директор Светске здравствене организације (OMS), показује да је научио Калерги лекцију добро када каже: „Оно што људи на свим местима треба да ураде је, да се ограничи наталитет и промовишу мешовити бракови (између различитих раса), то има за циљ да се створи једна раса на свету која ће бити усмеравана од стране централне власти.“

    1. Србин од Винче каже:

      Све што си написао је 100% тачно. Само ћу да допуним:

      Сада знамо (барем један) разлог, зашто је НАТО почетком јануара 2018. у Београду имао састанак са „организацијама цивилног друштва“ тј. „невладиним сектором“. Иза затворених врата!

      https://jfcnaples.nato.int/vkv_beograd/arhiva/arhiva-vesti/2018/nato-kancelarija-i-ambasada

      Такође, дотични Richard von Coudenhove-Kalergi је први добитник награде „Карла великог“ којом глобалисти (сатанисти?) – а уствари Ватикан – одликују своје најистакнутије војнике (дакле, оне који су пролили највише крви њиховим непријатељима).

      https://en.wikipedia.org/wiki/Charlemagne_Prize

    2. Destroyer каже:

      Тако је,цео НВО сектор је њихова пудлица,они су им директни финансијери и на несрећи и на жалост имају соје пипке у свим сегментима друштва.

Коментари су затворени.