У двема великим полицијским акцијама – „Лутка“ и „Империјал“, на простору Републике Српске и Федерације БиХ, јутрос је претресено тридесетак локација и ухапшено 25 особа, док је Насер Кељменди, вођа једне од најјачих криминалних група, избегао хапшење. Заједничка полицијска акција Полиције Републике Српске, СИПА, МУП-а Кантона Сарајево и Тужилаштва БиХ изведена је на подручју Пала, у Источној Илиџи, Зворнику, Бијељини и Требињу због постојања основа сумње да су почињена кривична дела „изнуда“ и „зеленаштво“, а у вези са кривичним делима „организовани криминал“.
Ко је Насер Кељменди Насер Кељменди, који је рођен у Пећи, а живи у Сарајеву, по сазнањима полиција у региону, вођа је једне од најјачих албанских криминалних група на Балкану, а управо је, како преносе медији, стављен на црну листу САД и означен као најопаснији Европљанин по америчку безбедност.
Наиме, Кељменди, који често путује у Црну Гору, на рачуну има око 10 милиона евра, воли жене и скупе аутомобиле, а за себе тврди да је „само трговац“ који је „чист и пред законом и пред Богом“.
У Сарајеву поседује три куће, два стана и хотел „Каза гранде“, а у Подгорици стан. У црногорском летовалишту Улцињу поседује стан, 11 стамбених просторија укупне површине 377 метара квадратних, кућу, те стамбену зграду од 1.600 метара квадратних. Кељменди поседује и хотел на Великој плажи, који се зове исто као онај на сарајевској Илиџи, „Каза гранде“.
У мају ове године, Кељменди се нагодио с црногорским Тужилаштвом, које је одустало од кривичног гоњења након што је уплатио новац у хуманитарне сврхе, по 5.000 евра дечјем вртићу „Солидарност“ и Основној школи „Маршал Тито“ у Улцињу.
У сарајевском кантону, против Кељмендија и његових синова Елвиса, Лиридона и Бесника у протеклих неколико година поднето је више од десет кривичних пријава, укључујући и оне за убиство, покушај убиства и насилничко понашање.
Према полицијским проценама, у Кељмендијеве „послове” укључено је између 5.000 и 8.000 људи, док круг његових најближих сарадника чини око 50 појединаца. Безбедносна агенција из БиХ, СИПА, у презентацији под називом „Злочиначка организација Насер Кељменди“, коју је у новембру 2008. представила на састанку Генералног секретаријата Интерпола у Лиону, у Француској, навела је да је Кељменди на челу једне од најбоље организованих злочиначких организација, не само у БиХ већ и у региону, која је умешана у кријумчарење дроге и цигарета, трговину људима, прање новца и зеленашење.
Веза Кељмендија и браће Османи Кељменди се доводи у везу и са браћом Османи – Буримом, Башкимом и Ћазимом, познатијем под надимком Феликс. Они заједнички контролишу комплетно балканско подземље, а тајне светске полиције у својим извештајима наводе да су од шверца дроге, цигарета и људи финансирали ОВК, која је извршила масовна убиства на КиМ. Кељменди је својим новцем, како се наводи, финансирао и многе злочине у БиХ. Његова организација у БиХ, према тим документима, има чланове у Сарајеву, Тузли и Зеници, а њен утицај протеже се и на Црну Гору, Космету, Македонију, Хрватску, Србију, Немачку и САД.
Према подацима српске полиције које су преносили медији, Кељменди је главни финансијер и организатор промета хероина који у Пећ стиже аутобусима из Истанбула и Албаније, а затим се преко Рожаја допрема у Нови Пазар, па одатле у Западну Европу.
На дугачкој листи Кељмендијевих контроверзних пријатеља и најближих сарадника, како тврди СИПА, јесте и бивши косовски премијер Рамуш Харадинај, бивши командант снага БиХ у Сребреници Насер Орић, косовски бизнисмен Екрем Лука, одбегли Сафет Калић Сајо из Црне Горе, власник „Аваза“ из Сарајева Фахрудин Радончић, и многи други.
Кад се Насер Орић, 2008. године, преселио из Тузле у Сарајево, штампа је писала да га све чешће виђају у друштву са Насером Кељмендијем. С њим је, како се тврди, желео да преузме место мафијашког „кума“, које је остало упражњено, између осталог, и убиством Рамиза Делалића Ћеле, за које је и сам био осумњичен.
Насер Орић је због индиректне одговорности ратног злочина ликвидације седам и мучења 11 заробљених војника Војске Републике Српске 1992. и 1993. године, у Хашком трибуналу прво осуђен на две године затвора, али је правоснажно ослобођен оптужбе, због недостатка доказа.
Орић је, и према наводима Кељмендијевог адвоката, након повратка из Хага 2008. живео и тренирао у Кељмендијевом хотелу „Каза гранде“ на Илиџи. Међу занимљивим детаљима, који су „испливали“, јесу и они кад се Рамуш Харадинај вратио на Космету из Хага у априлу 2008.
Према извештајима немачке обавештајне службе БНД, Харадинај је прву послератну годину провео организујући локалну мрежу криминалаца, те учврстио везе са локалним контроверзним бизнисменима, „попут краља шверцованих цигарета Насера Кељмендија и Екрема Луке“, једног од учесника никада до краја расветљене афере „Мобтела“ на Косову.
Кељмендијев долазак у Сарајево По Интерполовим оперативним сазнањима, Насер Кељменди је после сукоба са Екремом Луком, бизнисменом из Пећи, отишао у Сарајево.
Насер Кељменди је криминални досије стекао још у родној Пећи, као деветнаестогодишњак. Тада је 1976. године осуђен на годину и шест месеци строгог затвора због покушаја убиства. У досијеу у МУП-у Србије, који се односи на период пре сукоба на Косову, евидентиран је и због силеџијског понашања и туче. У презентацији из Лиона, СИПА наводи да се Кељменди до осамдесетих година на Косову бавио шверцом текстила и злата из Турске, а током санкција деведесетих кријумчарио је нафту, цигарете и наркотике, да би се почетком сукоба на Косову посветио кријумчарењу оружја.
Према Интерполовим подацима, Насер Кељменди је 2003. године био под истрагом због бомбашког напада и подметања пожара. Сумњичен је за изнуду, а на подручју Пећи се наводно бавио препродајом девиза, шверцом цигаретама и недозвољеном трговином.
Строго поверљив извештај немачког БНД-а из 2005. године открива, између осталог, детаље односа у балканским криминалним клановима који контролишу међународно кријумчарење цигаретама, те разоткривају детаље о томе како су већ и пре 2005. припадници криминалног клана Османи, преко Беџета Пацолија и Кељмендија преузимали контролу над дуванским бизнисом на Балкану. БНД-ов тајни извештај говори о спрегама организованог криминала, институција власти, нарко и дуванске мафије, те међународног тероризма на Косову и финансирање ратова.
БНД о Кељмендију БНД је утврдио како је Кељменди преко својих веза контролисао криминални клан Елшани, који је уско „пословно“ повезан са Агимом Чекуом.
Кељменди је, што због својих „легалних“ послова, што због кључне улоге у криминалном подземљу на Космету и на Балкану уопште, сматран једним од финансијских најмоћнијих и најутицајнијих људи на Космету, а према западним обавештајним анализама, спада међу 150 најмоћнијих криминалаца на Балкану. За Кељмендија је утврђено да је повезан са међународном терористичком инфраструктуром на Косову.
Осим наведених активности, Кељменди својом криминалном инфраструктуром контролише и шверц људима, углавном женама, из Бугарске, Чешке и Словачке, које су касније присиљене на проституцију под контролом људи криминалног клана Османи.
Прочитај ми чланак
