Синдикат предлаже да се у уведе могућност суспензије ученика са наставе на одређено време у случају агресивног понашања према наставницима.

Тешком муком се одржава ред у учионици: псовке, претње, физички обрачуни ученика са наставницима свакодневна су појава, нарочито у средњим школама. Најгоре је на крају школске године, када се закључују оцене… Поједине школе, у намери да смање насиље, увеле су кодекс понашања за ученике и родитеље, али ни то није дало одговарајуће резултате. Просветни синдикати су пре две године тражили да наставници добију статус службеног лица, али ова иницијатива није прошла у скупштини.

Сада Форум средњих стручних школа предложе влади измене Закона о основама система образовања и васпитања. Овога пута траже увођење могућности суспензије ученика са наставе на одређено време, ако се понаша агресивно према професорима.

 – Веома ми је жао што наш предлог није прихваћен, то је могло да буде урађено већ са најновијом изменом закона који је ових дана у скупштинској процедури, али су Министарство просвете и влада одлучили да промене само члан који се односи на пензионисање наставника. Ми не одустајемо и чекамо следећу измену закона, а наше предлоге доставићемо свим посланичким групама – каже за наш лист Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Према његовим речима, невероватно је да не постоји никаква законска заштита наставника, на начин како је то уређено у другим земљама, а ситуација у школама, посебно средњим стручним је – све тежа. Он додаје да нема тачних података о вербалном и физичком насиљу ученика над професорима, јер се „све гура под тепих”.

– Рад наставника се своди на гурање, расправу, вриску, избацивање с часа, гађање кредом. Наставници буквално служе за „одстрел”, а притом немају подршку ни директора, нити надлежних институција. Највише смо изложени вербалном насиљу, када на пример опоменемо ученике да не користе мобилне телефоне на часу, приликом одговарања и оцењивања, а до конфликта долази и када наставник не дозвољава ученику да због кашњења присуствују часу – наводи примере Антић.

Он додаје да је приметно да су девојчице бахатије од дечака, као и да међу онима који праве инциденте предњаче деца из разорених породица и ученици који раде по индивидуалном образовном плану.

А да је ситуација у школама заиста драматична, потврдиле су и саме просветне власти увођењем СОС линије за пријаву насиља у школама, децембра 2011. године. Међутим, ову линију професори ретко позивају – углавном се јављају родитељи ђака.

– Постојећа законска ограничења нам потпуно везују руке, наставника свако може да пљуне, гађа, лупи му шамар… Дисциплинске мере према ученицима су неефикасне, јер нико никад није био искључен из школе због вербалног или физичког напада на наставника. За тежу повреду дужности ђаци углавном добијају укор наставничког већа или директора, што повлачи смањење оцене из владања и то је све – наставља Антић, иначе професор математике и информатике у београдској Школи за негу лепоте.

Према његовим речима, наставници не пријављују насиље јер се боје да ће их сматрати неспособнима да успоставе дисциплину и воде час, док директори не пријављују случајеве јер страхују да ће угрозити углед школе.

– Уколико наставник прибегне и најмањој санкцији, било да удаљи проблематичног ученика са часа, подигне тон или наступи у самоодбрани, он се суочава са готово сигурним дисциплинским поступком и могућношћу да остане без посла. Јер ученици су увек на страни својих другова – објашњава саговорник тешку ситуацију у коју је долазио и он и бројне његове колеге.

Удаљавање са наставе била би једна од могућих стратегија која треба да остави време да ученик размисли о свом понашању и да преузме одговорност за своје поступке.

Антић додаје да такво решење постоји у Холандији, Канади, Данској, Шпанији, Великој Британији… Инсистирало би се и на томе да је директор школе одговоран за безбедност својих запослених и дужан да штити њихову личност и интегритет.

Алармантни резултати истраживања

У зависности од тога да ли су испитивани наставници у основним или средњим школама, проценат оних који су били изложени физичком или вербалном насиљу је између 40 и 80 одсто. Истраживање рађено у оквиру пројекта „Школа без насиља” показало је да је половина испитаних старијих ученика основне школе бар некад током школске године била сведок вербалног насиља према наставнику, а сваки десети и физичког напада.

Једно истраживање Филозофског факултета показало је да чак 50 одсто ученика у неким ситуацијама одобрава насиље према професорима, које одсликавају ставови попут „професор који зивка родитеље за сваку ситницу, заслужује да буде научен памети”.

Извор: Политика – Сандра Гуцијан

Ознаке: казне за ученике, насилни ђаци, Просвета, Просветни радници, просветни синдикати