Како се шест стотина пута мања Војска савезне републике Југославије у пролеће 1999. године супроставила НАТО нападима. Уз макете топова и борбених возила постављане су чак и лутке из излога обучене – у војне униформе.

Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на „спрженој земљи“, пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се „стекли услови“ за то. И тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства.

Све је било на страни НАТО, осим морала, родољубља и довитљивости.

– Они нису могли да схвате како смо се уопште дрзнули да одбијемо капитулацију у Рамбујеу и не дозволимо да НАТО ушета у Србију. Џон Пембертон, војни и ваздухопловни изасланик САД, на крају последњег састанка пред агресију упитао ме је: Знате ли да сте мали и технолошки најмање тридсет година иза нас, на чему заснивате ту самоувереност? Одговорио сам му да ће сазнати кад нас нападну. Бесно се окренуо и отишао без руковања – прича генерал Спасоје Смиљанић.

Годинама уочи агресије показале су се много слабости у државном и војном врху.

– Чак је и наш начелник Генералштаба био убеђен да ће после краткотрајних удара ракетама по КиМ, уследити копнена инвазија. Ми „плавци“ смо упозоравали да су такви ратови прошлост и да ће доћи до масовног ваздушног удара уз помоћ космичке војске – сателита. Показало се да смо били у праву. У складу с тим, почели смо да расељавамо јединице с мирнодопских локација, упркос претњама казном – открива Смиљанић.

Браниоци неба 1999. кажу да је искуство стечено анализирањем НАТО бомбардовања Републике Српске 1994. омогућило Војсци Југославије да се одупире Алијанси ван сваких очекивања. НАТО је знао и за оперативне процене саме ВЈ да је у случају напада оружане силе једнаке југословенској, животни век застареле ПВО процењиван на само 21 дан.

– Оно што НАТО није узео у обзир је српска сналажљивост у шкрипцу. ПВО ВРС је заваравао авионе Алијансе грађењем лажних положаја. Моћ нашег маскирања и брзих маневара показала се ефикансијом од најсавременије ратне технике – каже генерал Милош Ђошан, који је бранио небо на најстрашнијем делу ратишта, уз границу са Албанијом.

– Уместо да се укопавамо, како је прописивало правило службе, ми смо испадали из шума и дејствовали муњевито, с ливаде. После неког времена открили су да бомбардују лажне положаје од расходованих камиона и гвожђурије, прича генерал Ђошан.

Војници су уз помоћ цивилних стручњака и грађана масовно производили лажне топове, тенкове, камионе, па чак и куће, утврђења и мостове! После безброј протраћених пројектила и НАТО летачи су постајали сумњичави.

Уз макете топова и борбених возила постављане су лутке из излога обучене у војне униформе. Ако би лутка била без шлема или борбеног прслука они нису дејствовали. Зато смо преносили лутке с једног места на друго имитирајући борбене радње, па их је НАТО поново са задовољством гађао.

Појавио се чак и специјалиста за маскирно позориште.

– Пуковник Миленко Продановић дотерао је из неке фабрике текстила пун камион дрвених и пластичних кројачких лутака и брдо униформи које су шивене за територијалну одбрану. Овај ратник обдарен довитљивошћу и духовитошћу био је задужен за ову екипу „путујућих глумаца“ и израду сценарија за обмањивање Алијансе – каже Ђошан.

– Показало се да правила важе све док не почне борба за живот, а онда на сцену ступа морал и интелигенција команданата и бораца. Већ на почетку агресије позвали су ме у Батајницу где су на писти остала два „мига“, које сам већ прежалио. Онда су ме пилоти, стручњаци из Института „Мома Станојловић“ и авио моделари из Нове Пазове позовали да погледам „појачање“ у жбуњу из кога су мало вирила два добро маскирана „мига“. Питао сам се одакле нам ти авиони, а кад сам пришао схватио сам да је реч о савршеним макетеама испод којих је крчкало уље у тепсијама, да привуче термовизијске пројектиле – сећа се генерал Смиљанић.

Убрзо је најављен долазак непријатељских летелица и „сценографи“ су се склонили на безбедно.

Прислушкивани НАТО-пилоти су изручили товар. Нису крили задовољство јављајући штабу: „Срби су мислили да нас пређу с макетама на писти, али ми смо њих заврнули, растурили смо им маскиране авионе у жбуњу“.

Поред свих писта били су и пасивни радарски рефлектори који нису варали пилоте, али су слуђивали њихове „паметне“ ракете које су јуриле право на троуглове од лима искривљене тако да делују као огледало за радар. Исто одбрамбено средство, које је производио призренски „Нови металац“, користили су и борци 549. механизоване бригаде ВЈ.

– Око 99 одсто НАТО „паметних“ бомби експлодирало је на пасивним радарским рефлекторима и макетама. Постављали смо старе тракторе и тракторске приколице у ископане тенковске заклоне и под њима ложили пиљевину у пресеченим бурићима, а ракете су „мислиле“ да је реч о упаљеном мотору тенка. Садили смо целе шуме и подизали брда земље по мостовима, а један смо цео обмотали јутом из фабрике рударских трака. Микроталасне пећнице су биле неодољив плен за противрадарске пројектиле – са задовољством се сећа генерал Божидар Делић.

Он наглашава да је захваљујући вештом маскирању и брзом мењању положаја погинуло само 11 војника његове бригаде до 15. маја. Тада се Алијанса разбеснела и почела да засипа српске војнике „глупим“ бомбама из стратешких бомбардера, због чега је до Кумановског споразума у јуну живот је изгубило 87 војника.

– То је био пакао, бомбе из само једног „Б-52“ или „Б-1“ претварале су у огањ и пепео простор 800 пута 200 метара. Међутим ни они нису успели да нас отерају. Весли Кларк то признаје у својој књизи. НАТО се војнички обрукао, али се осветио на цивилима, каже Делић.

Одбрана Космета ни изблиза не би могла да буде овако успешна да није било невидљиве снаге Војне безбедности, којом је у Приштинском корпусу командовао генерал Момир Стојановић. Показало се да су, упркос свему, успешно парирали најмоћнијим службама света – ЦИА и БНД.

– Годинама пре саме агресије имали смо целовите информације о намерама непријатеља и зато смо могли да предвидимо потезе. Знали смо кад је 1997. главни штаб ОВК из Немачке прешао у Албанију и упозорили кад је у марту 1998. прешао на КиМ да формира јединствену команду над расцепканим терористичким групама. Та сазнања и упозорења да полиција не може сама да изађе на крај са 20.000 терориста, нису дала ефекта због опструкције у нашем Генералштабу – наводи генерал Стојановић.

И тек 1998. ангажована је војска која је муњевито поразила ОВК, и остало је 2.000 терориста. Уследио је политички притисак и после споразуму Милошевић-Холбрук на Косово је дошала Верификациона мисија ОЕБС, а у ставри, „пензионисани“ западни обавештајци и официри.

– Њихов задатак је био да изнађу повод за агресију НАТО. Кад су уочи Рамбујеа напустили Космет и прешли у Македонију било нам је јасно да следи напад Алијансе – каже Стојановић.

КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО РАТ У БРОЈКАМА

АГРЕСИЈА НАТО на СРЈ, под именом „Савезничка снага“, почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна.

У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава.

Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.

НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.

НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.

Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.

НАТО је убио око 2.000 и ранио око 10.000 цивила.

Ознаке: агресија, бомбардовање, војска, НАТО, Србија