Прочитај ми чланак

НАТО и САД праве Хрватској специјалне ваздушне јединице

0

Хрватска, Словенија, Мађарска и Бугарска кренуле су удруженим снагама у формирање заједничких специјалних ваздушних снага које би у будућности могле да учествују, између осталог, у борбама против терориста на подручју Медитерана или северне Африке.

hrvatske-specijalne-jedinice3

Реч је о циљевима способности које је Хрватска преузела као чланица НАТО-а, али је након разматрања различитих модела осигуравања потребне обуке и евентуалне међународне подршке, НАТО-а и билатералних партнера, у достизању захтевног циља способности, закључено како Хрватска у тај пројект не може да уђе сама, па су још 2015. године министри одбране споменутих земаља потписали споразум о заједничкој сарадњи на овом плану.

У питању су јединице које се обучене и опремљене за инфилтрирање у непријатељску позадину, борбу против тероризма, евакуацију снага с непријатељских територија.

Потпис споразума

Подсећа се да Хрватска војска у овом тренутку у свом саставу нема специјалне ваздушне снаге. Постоји само Заповедништво специјалних снага у склопу којег постоје јединице намењене за операције специјалног извиђања и борбеног деловања.

Споразум о оснивању заједничких ваздушних специјалних снага у Сплиту крајем септембра ове године потписали су команданти војски ове четири државе.

У „Хрватском војнику“, часопису Министарства обране, уз вест о потпису споразума наведено је да је он чврст темељ за успоставу мултинационалног центра за обуку и увежбавање ваздушних јединица намењених спровођењу задатака специјалних операција.

Цео пројект је под покровитељством НАТО команде за специјалне операције и Сједињених Америчких Држава”.

Јутарњи пише да наглашавање улоге Сједињених Америчких Држава није нимало случајно.

Саговорници овог загребачког дневника тврде да САД већ дуже време раде на томе да се у Хрватској формира једна база за обучавање специјалних ваздушних снага која би у будућности користила и као локација одакле би специјалне снаге НАТО, али и САД-а могле полазити у мисије на Медитерану, али и на север Африке.

У Хрватској су као могуће базе још раније означене Задар и аеродром Удбина. На Удбини америчке ваздушне и специјалне снаге већ се годинама самостално увежбавају тако да им је то познати терен. Задарски аеродром се америчке специјалне снаге већ користиле за своје операције.

Лист подсећа да је 2012. из Задра кренула специјална јединица америчке војске у евакуацију чланова америчке амбасаде у Бенгазију, након напада и ликвидације амбасадора Кристофера Стевенса.

Министарство обране потврдило је да је започело оснивање мултинационалних специјалних ваздушних снага иако је све још увек у иницијалној фази.

Потврђују и да је могуће оснивање Средишта за специјалне ваздушне операције. У том ресору напомињу да “потенцијална подручја сарадње могу укључивати заједничку обуку, опремање и модернизацију и успостављање интегрисаних мултинационалних јединица.

Дакле, све државе потписнице имају задатак да развију исту способност и у складу с тим траже најрационалнија решења и помоћ савезника коју су тај циљ већ имплементирали.

Саговорници Јутарњег сматрају да је донација борбених – извиђачких хеликоптера Кiowa део америчког програма опремања будућих хрватских специјалних ваздушних снага.

Оперативним коришћењем тих хеликоптера, наиме, ратно ваздухопловство имаће способност командовања и надзора из ваздуха, откривања и аутоматског преношења прецизних података о циљевима топничко-ракетним јединицама и корекцији топничке паљбе, способност деловања по циљевима на површини дању и ноћу, велике маневарске и паљбене способности, као и отпорност на откривање и противделовање противника.

Такође, имаће развијену могућност пратње хеликоптера који превозе снаге и пружање заштите од напада са земље.

Ипак, осим хеликоптера, Оружаним снагама у склопу обуке ваздушних специјалних снага преко је потребан авион за падобранску обуку, али и друга специјалистичка опрема, констатује Јутарњи.

 

6 коментара “НАТО и САД праве Хрватској специјалне ваздушне јединице

  1. Šojić каже:

    Rubljasi sta bi,a ??!! Hebe vas NATO,pa vas ne pokriva,sta bi s’ ‘bracom’ kad ce u Srbiji da prave,’paraglajdere’…ahahaha rubljaski basibozuk,smejurija :)))

    1. RR каже:

      Alo poprdljivko, smdrljivi kiblonjo, šta arlaučeš, ljubiš u dupe ustaše i tvoje bugare…čibe, bre …hahahaaahaha…

  2. Sasha Sasha каже:

    Каубојима се много свидео филм Цигани лете у небо који су браћа Руси снимили,ово је њихова интерпретација и екранизација,ахаха.

  3. NGO_Informer каже:

    Srbija zadovoljna ocenom dva na tri?

    Srbija je za ostvareni napredak na putu ka EU u 2016. godini dobila ocenu “dva na tri”, a takav rezultat je lošiji u odnosu na prošlogodišnji. Zaostajemo i u ispunjavanju svih kriterijuma koje se očekuju od zemlje kandidata, a stanje je najlošije u oblasti vladavine prava i slobode medija.

    Srbija je od Evropske komisije dobila pohvale za sprovedene ekonomske reforme i ulogu u regionu, ali se kao problematični navode blizak odnos sa Rusijom, ekonomski sporazumi sa Kinom, politički uticaj na pravosuđe i policiju, kao i sloboda medija. I dok šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izveštaj vidi kao “umereno pozitivan”, a premijer Vučić kao izbalansiran, pogledajmo šta kažu brojke i podaci.

    Izvestan napredak je ostvaren u 24 poglavlja, što znači da je Srbija u 70 odsto poglavlja dobila “trojku”, pokazuje analiza Beogradske otvorene škole. U pet oblasti nema napretka u odnosu na prethodnu godinu, dok smo se u četiri poglavlja popravili.

    Kad se sve ove ocene saberu i podele, dolazimo do zaključka da je prosečna ocena Srbije za 2016. godinu 2,96, što predstavlja pad u odnosu na prošlu godinu kada je Srbija bila bolji đak i imala prosek 3,14. Poređenja radi, Crna Gora je dobila samo malo veću ocenu nego Srbija, iako je u procesu pregovora značajno ispred nas. Sve ovo jasno ukazuje na to da Evropska komisija gleda kroz prilično tamne naočare na trenutno stanje u našem regionu.

    Sa tim je saglasna i glavna pregovaračica Srbije Tanja Miščević koja smatra da su godišnji izveštaji pokazali neopravdano “sivu sliku” Zapadnog Balkana, dajući time podršku onima koji smatraju da proširenje EU treba ostaviti za neka “srećnija vremena”.

    “Stanje u regionu je ocenjeno kao politički i ekonomski nestabilno, sa krizama i političkim ekscesima, sa institucijama koje ne rade svoj posao, da bi se nakon toga primetilo da svaka od država čini pomak u usvajanju evropskih standarda i vrednosti”, smatra Miščević.

    Za Istinomer objašanjava i da Srbija ni u jednom momentu nije pomenuta u negativnom kontekstu, već je čak i pohvaljena za konstruktivan pristup regionalnoj saradnji. Dodaje da je najveći napredak ostvaren u poglavljima koja se odnose na životnu sredinu, transport, ali i vladavinu prava, te da je ocena koju smo dobili dobra.

    “Uvek je važnije da pročitamo i dobro razumemo preporuke za unapređenje rada u narednoj godini. Mene posebno raduje napredak u poglavljima vladavine prava, Poglavlja 23 i 24, jer se konstatuje da u tim važnim oblastima postoje jasni planovi za dublje i dalje reforme”, kaže Miščević

    Međutim, da li su planovi dovoljni, ili je ipak njihova primena, ono što nam zaista donosi vladavinu prava? S obzirom na to da izveštaj jasno kaže da u borbi protiv korupcije nije ostvaren nikakav napredak, da postoji veliki politički uticaj na sudije, da nema pune slobode izražavanja, pitanje je koliko smo daleko odmakli u uspostvaljanju vladavine prave i pravne države.

    Zbog svega ovoga koordinatorka Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole Danijela Božović, koji je radila uporednu analizu Izveštaja o napretku za 2015. i 2016. godinu, tvrdi da se njena ocena ne bi razlikovala od ocene Evropske komisije i da je to jaka dvojka.

    “Imajući u vidu da je prosečna ocena napretka lošija u odnosu na prošlu godinu, onda je malo toga za pohvalu. Činjenice i brojke koje treba najviše da nas brinu odnose se na stanje demokratije i vladavine prava”, navodi Božović.

    Dodaje i da je zanimljivo primetiti da se većina ovih problema nalazila i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku. Na istom mestu su i godinu dana kasnije.

    Da Srbija za godinu dana nije učinila skoro ništa u osnaživanju vladavine prava govori i podatak da je samo jedna od četiri preporuke iz 2015. godine ispunjena. To samo govori o posvećenosti Vlade Srbije procesu evropskih integracija i suštinskoj reformi srpskog društva na ovom planu.

    Takođe, vrlo bitan segment Izveštaja o napretku predstavljaju i kriterijumi koje država treba da ispuni kako bi postala članica EU. Klikom na sliku ispod pročitajte analizu svakog kriterijuma posebno.

    Prema ovim kriterijumima, Srbija napredak ostvaruje samo u ekonomiji, dok u oblasti ljudskih prava, nezavisnosti pravosuđa, usvajanja zakona i slobodi medija beleži nazadovanje. Preporuke Evropske komisije se iz godine u godinu ponavljaju, a Vlada ne čini ništa kako bi te preporuke i ispunila.

    Takođe, iz svega navedenog jasno je da se Srbija ne kreće dovoljno brzo ka članstvu u Evropskoj uniji, već se čini da su poruke koje stižu iz Vlada Srbije o evropskim integracijama često samo deklarativnog karaktera. Zaključak izveštaja o napretku za 2016, iako rečen diplomatskim rečnikom, u suštini je jasan – zaostajemo u usvajanju
    zakona, pravnu državu razara korupcija, novinari se zastrašuju, a najviši politički akteri svojim izjavama direktno ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Da li ovako treba da izgleda država koja se nalazi na putu ka Evropskoj uniji?

    1. Sasha Sasha каже:

      Кмеееее,кмееееее,кмееееее,Срби неће у смрдљиву ЕУ,шта ћемо сада,како да их угурамо у уцрвљалу творевину ЕУробију,кмееееее,кмееееееееее?!!

    2. Simerijanac каже:

      Srbija zadovoljna ocenom dva na tri?

      Никако.
      Србија би била задовољна да је оцјена негативна, односно да је јединица.

      А та Данијела Божовић је некада радила у јавној кући. Иначе, некадашње раднице из јавне куће и примају у те центре за еУ интеграције, ЦЕАС-ове, ХХО- ове и сл.

Коментари су затворени.